Ona preživljava srednju

ⒹⒺⓈⒺⓉⒾ ⒹⒺⓄ

𝕡𝕠𝕟𝕖𝕕𝕖𝕝𝕛𝕒𝕜 - ❶❺𝕤𝕖𝕡
Svako jutro ista priča. Opet je nenormalna gužva u busu, ali bar nije u saobraćaju. Svakako, vožnja je na jedan ili drugi način uvek duga. Stižem u školu dvadesetak minuta ranije i odma odlazim po knjigu i svesku iz istorije.

Prva dva časa sam jedva držala oči otvorene, ali me je na trećem već spucala nervoza pred test tako da sam prolazila kroz knjigu u nadi da će nešto da mi ostane u glavi.

Pošto sam završila test, sa četvrtog časa sam izašla desetak minuta ranije da se malo osvežim. Duša mi je spavala.

Na petom času su nam saopštili da je ovo ujedno i poslednji zbog nekog vandrednog sastanka koji mora da se održi za vreme šestog i sedmog časa.

Došlo mi je sa izgrlim onu nadrndanu nastavnicu engleskog koju nikako ne volim. Mislim da se ona šest puta smorila kad je čula da neće moći da muči decu naredna dva časa.

Amber je otišla pravo kući, a Nila i Džulijet na kafu. Ja sam bila toliko umorna da nisam znala da li ću moći da se dogegam do kuće ili ću negde na putu da zaspim.

Na moju sreću, bus je odma stigao i to polu prazan. Sela sam na mesto do prozora inaslonila sada već klonulu glavu. Bilo mi je teško da držim oči otvorene.

Kada na nešto više od sat vremena spavanja dodamo i to da nisam jela ništa dobijemo raspad sistema. I to sam sada bila ja.

Aleksej pov (dočekali ste i to haha)
Zbog nekog vandrednog sastanka svi smo imali dva časa manje danas što znači da je i moja omiljena prvakinja imala isto toliko.

Ta mala me dovodi do ludila. Još od prvog dana sam znao da neću moći da joj odolim. Ta njena drska strana me nenormalno privlači i mnogo volim da je mamim iz nje svaki dan.

Ali, danas nije taj dan. Čim sam je ugledao kada sam izašao znao sam da nešto nije u redu. Video sam joj na licu. Oči su joj ogledalo emocija. Ta njena vatra je danas nedostajala. Izgledala je nekako odsutno, daleko.

Nisam hteo da joj stajem na žulj danas, ali nisam mogao ni da joj odolim. Išao sam za korak iza nje i potvrdio svoju pretpostavku da danas nije dobro. Nije me ni primetila. Nešto me je opeklo na te misli.

Bilaa je bleda. Mnogo bleda. Izgledala je kao duh. Bus je odma stigao tako da sam odma za njom ušao i seo do nje. Nasslonila je glavu na prozor i tek tad primetila moje postojanje.

Nasmešila mi se slabašno, kao da je pokušavala da mi kaže da je sve u redu, ali sam vrlo jasno video da nije.

Usudio sam se da joj stavim ruku na obraz. Polako sam ga mazio. "Šta nije u redu, mala?", pitao sam nežno. Udahnula je nategnuto. "Umorna sam.", rekla je i prebacila glavu na moje rame.

"Jesi jela nešto danas?", pitao sam i sam sam mogao da čujem zabrinutost u svom glasu. Polako je odmahnula glavom. Jaoj. Ova mala će biti moj kraj.

Oči su polako krenule da joj se zatvaraju. "Ne.", rekao sam malo glasnije. Lupkao sam je po obrazu za vrhovima prstiju plašeći se da je ne povredim. Izgledala je tako krhko, kao staklo.

Kao poručen, bus je stao. Jednu ruku sam joj zavukao ispod kolena, a drugu ispod leđa. Izneo sam je iz autobusa. Mora na svež vazduh. Seo sam na klupu, a nju stavio sebi u krilo. Sklupčala se. Savršeno smo se uklapali - pomislio sam.

"Malena, nema spavanja.", rekao sam i uhvatio je za obraze. Iz džepa iz ranca sam izvukao twix čokoladicu. "Hajde da jedeš.", rekao sam. Kad je videla čokoladicu u mojim rukama oživela je malo.

Na licu joj se pojavio osmeh. "Kako si znao?", pitala je sva srećna, ko malo dete. "Šta?", pitao sam zbunjeno. "Koja mi je omiljena čokladica.", pitala je grickajući čokoladicu.

"Mađioničar nikad ne otkriva svoje tajne.", rekao sam ponosno i stavio sebi pocetnik u glavi da joj svaki dan donesem po jednu. Prevrnula je očima. "Šta smo rekli za to?", šapnuo sam joj na ovu. Stresla se, a zatim je počela da se migolji u nameri da siđe s mene.

"Neće moći.", rekao sam i čvršće je obgrlio. Pogledala me je onim svojim velikim očima. Nikad slađe stvorenje nisam video. "Hvala ti.", rekla je nežno, a zatim je postiđeno spustila glavu. "Uvek.", rekao sam iskreno i odlučno.

Izdahnula je opušteno i lepše se namestila. Glava joj je bila na mojim grudima i polako je grickala ostatak čokoladice. Gledao sam u nju ovako spkojnu, mirnu, a ona je gledala u prolaznike, ptice, prirodu. Ostao bih ovde satima i nebi mi dosadilo.

Hvala što si pročitao/la ovaj deo!!
ostavite 🌟 i mišljenje 💗
daily reminder : jedite da ne biste završili kao Amelia 😂🍫