Ona preživljava srednju

ⓄⓈⓂⒾ ⒹⒺⓄ

𝕤𝕣𝕖𝕕𝕒 - ❿𝕤𝕖𝕡

Pokušala sam najbolje što mogu da ga izbegnem danas u školi, ali bilo je nemoguće. Treći čas je bilo fizičko vaspitanje. Vežbali smo u sali za gimnastiku. Devojke i dečaci imali su različite sprave na kojima vežbaju, a kasnije na osnovu spremnosti i naučenog dobijaju ocenu.

Pošto nam je profesorka fizičkog bila stara žena, nije baš bila u stanju da nam demonstrira vežbe, a još manje dečacima. Tako da je pozvala stariju generaciju da dođe. Nažalost, mogla sam da osetim promenu u vazduhu kada je ušao i pre nego što sam ga videla. Navodno se pola mog odeljenja pozdravilo s njim kao da se znaju ceo život. Nisam znala da je tako popularan.

"Ko je ovo?", upitala me je Amber. "Ma otkud znam. Neki debil sa treće godine.", rekla sam malo glasnije. Znala sam da me je čuo. Opet mu se u uglu usana pojavilo nešto nalik osmehu.

"Kako ne znate ko je to? To je Aleksej.", rekla je Džulijet uzbuđeno. Aleksej? To mu je ime, znači. Totalno nebitan lik. Nila je samo zbunjeno stajala sa strane. Kada je završio priču sa profesorkom, debil je morao da priđe i pozdravi se sa nama. Džulijet samo što nije počela stopala da mu ljubi. Odjednom mi nije bilo dobro.

Otišla sam do profesorke i zamolila da odem to toaleta. Na putu sam se svim silama trudila da izgledam opušteno, a zapravo sam ključala od besa. Ušla sam u wc i zapljusnula se sa vodom par puta. "Šta s tobom nije u redu?", pitala sam na glas, gledajući se u ogledalu. "Sa mnom je sve okej.", čujem dobro poznati glas kako odgovara.

Nisam se ni trgnula, kao da sam znala. Ili sam se samo nadala da će doći. Vidim ga u ogledalu, ležerno stoji naslonjen na vrata. "Ne sećam se da sam pitala.", kažem i krenem da prevrćem očima, ali se onda setim jučerašnjeg dana i odlučim da možda nije sada najbolji momenat za to. "Nema prevrtanja očima?", pita kao da mi čita misli. Odvaja se od vrata i kreće da prilazi.

"Nisam raspoložena.", kažem i prođem pored njega. "Ljubomorna..", čujem ga kako razvlači dok odlazim, a zauzvrat dobija srednji prst. Ubrzava korak ka meni, ali ja sam već u sali i jedino što je mogao da uradi jeste da me gleda razigrano. Budala.

Već planiram kako ga neću ni pogledati niti ću mu pridavati sekund svoje pažnje, ali svi moji planovi padaju u vodu kad krene da izvodi vežbe. Prva je na parteru, odnosno dugačkoj strunjači. Kolut napred iz zaleta, običan kolut napred, stoj na rukama, skok u dalj, kolut preko ruke, ... Gledala sam opčinjemo kako svaku vežbu izvodi nekako lako i poletno.

Čim završi vežbu baci pogled ka meni i namigne. Mogu samo da zamislim na šta ličim. Otvorenih usta i iskolačenih očiju. Opet pokušavam da ne gledam, ali uzaludno. Sledeći je razboj. Iz jednog zaleta već je gore i prebacuje novu preko šipke, a zatim se istim putem vraća nazad spuštajući nogu sa šipke. Ruke mu se grče u naporu, a majica mu se zadiže otkrivajući mišiće na kojima je verovatno dugo radio. Samo što mi voda nije pošla na usta.

Treća vežba je na dve šipke. Nisam se ni trudila da odvratim pogled. Lako se diže i seda prebacujući po jednu nogu sa obe šipke. Zatim se naginje napred i oslanja se na šipke ramenima. Diže noge u vazduh i sada stoji na ramenim. Zatim mu se noge prebacuju sa druge strane i silazi sa šipki sa neverovatnom lakoćom.

A onda se klanja, na šta prevrnem očima.
Kad shvatim šta sam uradila, preplašeno pogledam u njegovom pravcu. Gleda u mene. Video sam to - čitam mu s usana. Opet poželim sa prevernem očima, ali se suzdržim. Shvatim da je čas gotov i da apsolutno nemam pojma šta je devojka demonstrirala nama. Svi se okupimo oko profesorke i ja ugrabim priliku i stanem pored njega. Popnem se na prste kako bi me čuo. "I šta ćeš da uradiš po tom pitanju?", namerno ga izazivam.

Spusti pogled na mene i vidim da mu je zabavno. Zatim kao da poriče, kreće da odmahuje glavom. "Nešto si jak na rečima, zanima me da li si takav i na delima.", nastavim namerno. Već ga čujem kako nestrpljivo uzdiše. "Možete na oblačenje.", kaže profesorka. Okrenem se na peti spremna da odem, ali me Aleksej uhvati za zglob. "Igraš se s vatrom, mala.", kaže gledajući me u oči.

Samo ga pogledam u odgovor i nastavim do svlačionice. Trudim se da izgledam što opuštenije, a u sebi gorim. Ne znam odakle mi hrabrosti za sve ovo, ali ne žalim ni za šta što sam upravo rekla i učinila. Dvoje mogu da igraju igru.

Hvala što si pročitao/la ovaj deo!!
ostavite 🌟 i mišljenje 💗
daily reminder : glavu gore i pošalji
osmeh celom svetu!!