𝕡𝕠𝕟𝕖𝕕𝕖𝕝𝕛𝕒𝕜 - ❾𝕤𝕖𝕡
Verovatno mislite da je današnji dan sasvim običan kao i svaki prethodni, ali nije. Danas krećem u srednju školu.
Takođe, verovatno mislite da je to super. I ja sam tako mislila sve dok nisam naišla na mali problemčić. Malo veći, zapravo. Moram da ustanem u 5 ujutru. JEBENIH PET UJUTRU!! Ko još ustaje u 5 ujutru??? Ja...
Znam da ne bi bilo okej da kasnim prvi dan, pa sam odlučila da ustanem ranije danas. Da se ja pitam (a ne pitam se) ustala bih minut pre kretanja, ali moja majka insistira da ustanem ranije.
Kad sam već ustala ranije odlučila sam da stavim maskaru i sjaj za usne. Kosu sam pokupila šnalom u neku jadnu i umršenu punđu.
Apsolutno me nije zanimalo kako izgledam jer je bilo 5 jebenih sati ujutru. Možda puno koristim reč 'jebeni' ali me takođe ni za to nije briga.
Do škole mi treba dvadeset minuta busom, ako imam sreće, a znajući mene to neće biti tako. Naterana sam da krenem sat vremena ranije. Opet kažem, da se ja pitam (a shvatili ste da se ne pitam), ne bih kretala sat vremena ranije pa nema sile. Ali moja majka opet pobeđuje. 2 mama 0 Amelia - blago meni.
Pošto idem u Petnaestu beogradsku gimnaziju (pisac : znam da ne postoji), nije mi dozvoljeno da nosim jebenu trenerku. Šta bi trebalo da nosim, a da se osećam jebeno prijatno??
Primorana sam da nosim farkmerke, međutim ja ne bi bila ja kad bi nosila farmerke, tako da to nije bila opcija.
Danas se odlučujem za široke tamno sive pantalove s džepovima.
Što se majice tiče, nije dozvoljeno nošenje krop-topa, ali kladim da će ih već druge nedelje devedeset posto umišljenih riba nositi. Tako da sam odlučila da ih preduhitrim i budem prva ove godine.
Obukla sam beli krop-top na bratele. Pošto sam ipak bila pička, obukla sam i veliki tamno sivi duks koji sam zakopčala taman toliko da se ne vidi da je u pitanju krop-top.
Uzela sam svoju ogrlicu s deteliom i još par lančića i četiri prstena koja sam posedovala, kao i tri narukvice koje mi je došlo da nosim jer eto može mi se.
Uzela sam starke iz ormara da ne skupljaju prašinu prvi dan škole. Dovoljno je što su bile zapečaćene u ormaru sve do tad, zar ne? Da.
Izašla sam iz sobe i otišla sam u dnevnu sobu gde sam zatekla majku kako spava na kauču. Nikad nije spavala u dnevnoj, tako da sam pretpostavila da je imala želju da me isprati, ali se malo komirala. Malo više.
Odlučila sam da je ne budim, jer verujem da je to moj mlađi brat od sedam ipo meseci radio celu noć jer mu rastu zubići. Đavolčić mali. Pokrila sam je ćebetom koji se nalazio prebačen preko fotelje do kauča i zaputila sam se ka kuhinji.
Tamo sam zatekla spreman istostiran sendvič i znala sam da ga je ona pravila jer je još uvek bio topao.
Pošto je prvi dan škole nije mi se dalo da nosim knjige jer pola svakako nisam imala. Tako da sam uzela samo onaj kao ceger i unutra ubacila svaštaru još iz osnovne, hemijsku i sendvič.
Bila sam zahvalna što sam imala užinu sa sobom, jer sam bila osoba koja obožava da jede i ne bih mogla da preživim dan znajući da nemam užinu, a nemam ni gde da je kupim. Ovo je bilo sigurna opcija.
Izašla sam tačno sat vremena pre početka časova. Nisam zmala apsolutno ništa - ni na kom sam spratu (od 4), ni koja sam učionica (od 22), ni sa kim sam u odeljenju.
Nisam se nikad mnogo nigde uklapala tako da me ovo poslednje nije preterano zanimalo. I kad bih znala ne bi se mnogo promenilo.
Pa... Srećno mi bilo. Valjda...
Hvala što si pročitao/la deo!!
ostavite 🌟 i mišljenje 💗
daily reminder : možeš sve što zamisliš!
ČTEŠ
Ona preživljava srednju
Romance"Zar ti nemaš pametnija posla od buljenja u mene?", upitam ga sada već iznervirana. "Lepa si", odgovara mrtav hladan i nasmeši mi se. Prevrnem očima. "Znam", kažem, okrenem se na peti i odem. ------------------------------------- Amelia je devojka k...
