Prošlo je tri meseca od kada smo se vratile sa odmora iz Crne Gore. Bila sam rešena i održala sam svoje obecanje. Ne samo što nisam okusila alkohol od tog dana,ja ga nisam ni pomirisala a nisam ni izašla u neki klub. Radila sam na tome da postanem bolja osoba i dobro mi je išlo. Nije trebala Aleksandra da mi ukazuje na grešku koju sam te noci napravila i sama sam bila svesna da je moglo da bude mnogo gore nego što je bilo.
"Šta ako me je neko oteo i silovao,ili ne daj bože ubio?"
Ne želim ni da razmišljam o tome.
Na svu srecu nisam imala nikakve posledice jer je tip ocigledno pazio i nismo imali odnose bez zaštite. Bar nešto bolje.
Tri meseca radim kao programirana pa su svi iznenađeni zbog moje nagle promene. Niko osim mene i Aleksandre ne zna šta se tamo dogodilo i nece saznati. Moji su pokušali u par navrata da saznaju kroz razgovor iz okolo zašto sam se promenila ali samo sam im rekla da mi je zdosadio život koji sam vodila, što je u neku ruku bilo i istina. Ne u potpunosti naravno ali nisam ih ni lagala. Nisam želela da se još više razocaraju u mene nego što jesu u proteklih godina. Nikada mi nisu to rekli ali Tomislavu je pobelela kosa zbog mene i to je dovoljan dokaz da su pretrpeli stvari koje nisu zaslužili.
- Mila imaš sastanak sa klijentima- obaveštava me moj stric Veljko.
- Spremna sam, to bi trebalo da pocne za dvadesetak minuta- proverim u rukovnik.
- Znam, ali stigli su malo ranije pa da ih ne ostavjamo da cekaju.
- U redu evo krecem- ustanem i popravim haljinu pa uzmem rukovnik u ruke i uputim se u sali za sastanke.
Svremena na vreme imamo takve posete. To su klijenti koji žele neki unikatan dizajin koji ce biti kreiran specijalno za njih. Te kreacije su duplo placene nego one koje izbacujemo u kolekciji. Klijenti su zahtevni ali cika Miloš,moj kum zna da izađe na kraj sa njima i da ostvari dodatan profit u firmi. U ova tri meseca menjam sve radnike i zaista mi nije teško.
Pokucam pre nego što otvorim vrata pa kada uđem u salu docekaju me klijenti koji sede zajedno sa najboljeg dizejnera za obucu Miloša Horvata. Priđem i kulturno ih pozdravim pa se smestim na praznu stolicu. Neka neopisiva jeza mi prođe kroz telo. Oni su vec razgovarali pa nastave tamo gde su stali a ja pribeležavam osnovne stvari koje devojka naglašava. Shvatim po opisu da želi cipele za svoje vencanje. Da budu nežne i ženstvene da bi oslikavali njen karakter. Podignem pogled od sveske da bi je bolje odmerila i ima prava. Ona je lepa mlada devojka koja deluje nežno i negovano. Kada završim sa svim beleškama ustanem i ostavim ih da dovrše šta imaju. Napustim salu jer me za kratko ceka drugi sastanak koji je oranizovao moj otac. Svratila sam do svoju kancelariju i uzela papire koje treba da pregledamo i krenula sam u kancelarije kod oca. Usput sam stala kod sekretarice i narucila kafu ali ona mi je rekla da je moj otac vec narucio i da me ceka zajedno sa njegovom asistenticom. Morala sam da se nasmejem na to jer njegova asistentica je moja majka.
YOU ARE READING
𝕺𝖐𝖎𝖉𝖆𝖈̌ 🔚
RomanceJedna letnja noc promenice sve. Ovo je trebao da bude još jedan odmor u nizu koji ce da im donese nove doživjaje i uspomene ali život ume da iznenadi. Mila je opuštena i luda dvadesetdvogodišna devojka koja ima sve što je poželela. I pored toga št...