Jedna letnja noc promenice sve.
Ovo je trebao da bude još jedan odmor u nizu koji ce da im donese nove doživjaje i uspomene ali život ume da iznenadi.
Mila je opuštena i luda dvadesetdvogodišna devojka koja ima sve što je poželela. I pored toga št...
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
Glava me ubija a od jacine bola ne mogu da otvorim oci.
"Koliko sam ja sinoc preterala sa koktelima?"
- Aleks- zovem je ali ne verujem da ce me cuti jer mi je glas kao šapat. Pokušam još jednom ali ga jedva i sama cujem. Polako otvorim oci i trebaju mi par trenutaka da se priviknem na svetlost koja dopire iz vani. Nije mi dugo potrebno da shvatim da ovo nije moja soba i da se Aleksandra ne nalazi ovde. Skacem iz kreveta i razgledam po sobi ali sama sam,nema niko drugi. Srce mi ubrzava ritam a u glavi mi se pali crveni alarm.
"Gde sam ja i šta se ovde dogodilo?"
Ne treba niko da mi daje odgovor jer je sve ocigledno. Ja sam gola,odjeca mi je na podu a u sobi se i te kako oseca miris seksa koji se dogodio prethodne noci. Zgrabim haljinu i uletim u kopaonicu. Umalo ne vrisnem kada se ugledam u ogledalu. Izgledam grozno. Umijem se na brzinu i obrišem ruke sa ubruse koje sam pronašla. Podignem kapak od kantu za đubre i na vrhu ugledam bacene iskorištene kondome.
"Sranje ,sranje ,sranje...."
Tražim torbicu i telefon ali ništa nema. Ne secam se ni dali sam ih uzela kada sam sinoc napustila klub. Nema veze moram što pre da se izgubim odavde i da se vratim u hotel. Velika je verovatnoca da je Aleksandra prijavila policiji moj nestanak a ako se to dogodilo Tomislav bi verovatno ubrzo stigao ovde. Definitivno sam sve sjebala ali nije vreme da se sažaljavam i da kukam. Napustim sobu i liftom siđem do prizemja. Iskreno se nadam da je taj tip platio sobu jer kako nemam ni jedan dinar u džepu ribacu podove nedelju dana.
- Dobro jutro - pozdravim recepcionerku koja nije nimalo raspoložena.
- Dobro jutro ,izvolite.
- Želim da odjavim sobu- izustim nekako i ostavim kljuc na pult ispred nje. Ukuca nešto na kompljuter pa me pogleda sa gađenjem.
Osecam se jadno i nikad manje vrednom. Znam kako izgledam ,kao kurva koja je provela noc u elitnom hotelu sa svojim bogatim klijentom ali ona nema prava da me osuđuje i da me gleda ovako.
- Soba je odjavjena još pre nekoliko sati a racun je regulisan.
- U redu . Zamolila bih vas ako možete da mi pozovete taksi- nevoljno klimne glavom a ja se pitam sa cime cu platiti kada stignem na svoje odredište . Ne znam ni gle se nalazim a još gore ja se ne secam sa kim sam provela noc. Znam samo da je bilo dobro ali ne secam se lik muškaraca.
Izađem ispred hotel pa kada taksi stigne uđem i kažem taksistu gde da me odveze.
- Zašto smo još uvek ovde?- upitam starijeg coveka koji sedi za volanom.
- Dete nije lepo da se igraš sa ljudima koji se trude cesno da zarade svoj hleb- kaže mi prekorno.
- Ne igram se gospodine. Trenutno nemam para ali platicu vam cim stignemo u hotel- okrene se i pogleda me sa žaljenje a meni dođe da zaplacem od muke.
- Nije novac problem dete drago nego hotel koji si mi rekla se nalazi na minut odavde i taksi ti nije potreban da bi stigla do njega. Evo pogledaj - okrene se napred a ja propratim pogledom i potonem od srama. Hotel u kom smo odsele se zaista nalazi na pedesetak meara od ovog .
- Oprostite,zaista mi je jako žao ja...nisam znala gde se nalazim- priznam posramjeno.
- U redu je cesto se događa da se turisti izgube - pokuša da ublaži situaciju ali to mi ne pomaže nimalo. Ispricam se još jednom pa izađem i krenem prema svom hotelu.
Nikada u životu nisam plakala ali u ovom trenutku dok se približavam hotelu suze mi same klize niz obraze. Ulazim u hol i ugledam Aleksandru. Nervozno hoda levo, desno pa kada me ugleda presavije se oko struka od olakšanja. Sada vec ne placem nemo,sada ridam na sav glas.
- Mila šta se dogodilo i gde si uopšte bila?- dolazi do mene i pita me ljuto ali pogled joj je zabrinut.
- Oprosti,jako mi je žao.
- Jel ti neko nešto uradio? Dali želiš da idemo u policiju ?
- Ne ,nema ništa takvo ...ja...
- Mila reci mi da si dobro - pogleda me molcelivo.
- Jesam Aleks dobro sam...samo sam umorna.
- Dođi idemo u sobu. Bože prepala sam se i upravo sam htela da prijavim u policiji da si nestala. Citave noci sam te tražila. Bojala sam se da ti se nešto dogodilo. Zašto mi se nisi javila kada si napustila klub?
- Ja ...ne secam se nicega.
- Šta!?
- Ne tako ! Secam se skoro svega osim lice muškarca sa kim sa provela noc.
- Mila jel ti uradio nešto što nisi želela? Dali te je povredio? - ulazimo u naš apartman i obe umorno sednemo na krevet.
- Nije Aleks ali ja sam bila previše pijana. U klubu je bilo zadimjeno,vani mracno a kada smo stigli u hotel nismo upalili svetla. Nije mi ništa ružno uradio ali samim tim što ne znam s kim sam provela noc malo je zastrašujuce i jezivo. On nije bio neki mlakonja niti je bio nalik mojih bivših momaka. Bio je snažan i jak i imao je kontrolu u svojim rukama. Druga loša stvar je što sam se probudila sama u hotelskoj sobi. Pronašla sam tri iskorištena kondoma u kurpi za đubre ali se ne secam dali smo svaki put koristili zaštitu. Treca loša stvar je što sam bila u hotelu pored ovog ali sam pozvala taksi jer nisam znala gde se nalazim. Bilo je jako ponižavajuce kada mi je taksista rekao da se poigravam sa njim. Cetvrto jako mi je žao što sam ti priredila ovo. Nisam želela da bude ovako kunem ti se. Nikada više necu ni pomirisati alkohol - završim.
- U redu je nemoj da muciš sebe. Bitno je da te niko nije prisilio ni na šta,ostalo cemo srediti nekako.
- Dali si javila mojima?
- Nisam ,zvali su ali rekla sam im da spavaš. Ne možemo ovako da se vratimo kuci. Ti nisi dobro a nisam ni ja. Ostacemo ovde da odspavamo par sati pa krecemo natrag nakon podneva.. I uzmi popij ovo za svaki slucaj.
- Šta je to?- uzmem neku tabletu koju mi uvali u ruke.
- Pilula za dan posle. Ovo je za sada dovoljno ali cim se vratimo kuci ideš na pregled kod genikologa.
- Hocu ...hvala ti puno Aleks ,ne znam šta bih radila bez tebe.
- Hajde prošlo je . Lezi i spavaj ja cu da se javim dole da im kažem da ostajemo do rucka pa cu i ja leci.
- Dobro.
Nisam se ni presvukla jer sam samo htela da zatvorim oci i da utonem u san. Nema više alkohola za mene a nema ni ludivanja ni nedolicnog ponašanja. Ovo je bila zadnja nepromišljena stvar koju sam uradila. To je bio okidac koji me je naterao da se promenim. Ne želim nikada više da se nađem u ovakvoj a ni slicnoj situaciji.
