Jedna letnja noc promenice sve.
Ovo je trebao da bude još jedan odmor u nizu koji ce da im donese nove doživjaje i uspomene ali život ume da iznenadi.
Mila je opuštena i luda dvadesetdvogodišna devojka koja ima sve što je poželela. I pored toga št...
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
Ona pakuje svoj kofer a ja drkam u kupatilu. Ovo su bili najlepši ali ujedno i najbolniji dani u mom životu. Mišici na desnoj ruci su mi se upalili od toga koliko sam je koristio ovih dana. Ni malo mi nije olakšala i sve to zbog one proklete veceri. Mislio sam da ce popustiti ali ne,ostala je dosledna sebi ,svaka joj cast. Nakon što priuštim sam sebi još jedan vrhunac ,istuširam se i vratim se kod nje. Ne želim da ode ali znam da mora a i svakako nece ovo biti duga razdvojenost.
- Zabranjeni su ti bilo kakvi izlasci sa prijateljima i bivših kombinacija. Možeš da izlaziš jedino sa sestrom i zetom i to je sve. Jel ti jasno?
- Jasno šefice- salutiram na njenu naredbu i privucem je u svoj zagrljaj.
- Budi dobra,nemoj da me teraš da dolazim tamo i da prebijem nekog - sada je ja predupredim.
- Jasno gospodine- uradi isto što i ja malo pre.
Uzmem sa jednom rukom njen kofer a sa drugom je uhvatim za ruku i krenemo oboje u prizemju. Svi su se vec ukrcali u kombi i cekaju nju. Dalila stoji pored Ahmeta sa cašom vode u ruke. Kako prolaze godine sve me više potseca na majku. Dok ja ubacujem kofer u gepek Mila se pozdravi sa njima pa cim to obavi vrati se kod mene.
- Damire Ajdenicu,nemoj da uradiš nešto zbog cega bih morala da te precrtam iz svog života.
- Necu ,obecavam- zgrabim je za vilicu i nasrnem na njene usne.
- Beži dok se nisam predomislio i vratio te gore u sobu- pljesnem je po stražnjicu a ona me šokirano pogleda sva rumena u licu. Kako je samo neodoljiva i tako bih je..."Zacepi!"- ucutkam svoje pokvarene misli.
Cim je kombi krenuo moja sestra je prosula vodu za njima i bilo je vreme da razradim svoj plan.
- Vas dvoje za pola sata u moj ured- naredim im i krenem u svoj apartman. Jebote opet sam napaljen. Šta mi se to dešava,nikada nisam bio toliki napaljenik kao sada. Sigurno je to zbog dugog apstiniranja,nemam drugog objašnjenja.
Kada završim još jednu turu drkanja vratim se dole. Dalila i Ahmet me vec cekaju u kancelariju a ja sedam na svoju fotelju i pogledam ih ozbiljno.
- Zašto si nas naterao da dođemo?- prva kao i uvek se oglasi moja sestra.Istina je da sam ih ja naterao da dođu iako im to nije bilo u planu.
