Jedna letnja noc promenice sve.
Ovo je trebao da bude još jedan odmor u nizu koji ce da im donese nove doživjaje i uspomene ali život ume da iznenadi.
Mila je opuštena i luda dvadesetdvogodišna devojka koja ima sve što je poželela. I pored toga št...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Bože sa cime sam zaslužila ovu kaznu ?" - pitam se dok on sedi pored mene opušteno.
Koje pitanje,koji kliše bože dragi. Dali on pokušava da bude duhovit ili da zapocne razgovor samnom?
- Ja sam Damir,kako se ti zoveš?- u istom trenenutku se okrenem ka njemu sa namjerom da ga pitam dali je normalan i vidim kako mi se smeši. Ne nadmeno,ne pokvareno ,nekako drugacije. Sada ga prvi put vidim i mogu slobodno da kažem da izgleda drugacije i iscekije da cuje moje ime. Odlucim da prihvatim njegovu igru da vidim dokle ce nas to odvesti.
- Mila
- To ime ti baš pristaje- osmehne se šeretski pa otpije od svoju žesticu.
Sa tim njegovim zakljuckom se ne bih baš složila ali mogu da budem mila po potrebi u zavisnosti od situacije. Uzvratim mu osmeh i otipijem gutalj od svoju dijetalnu kolu. Nastavimo tako da flertujemo narednih sat vremena,ili bolje receno da se upoznajemo. Po prvi put smo pricali i bilo mi je zabavno pored njega. Bio je sladak i jako recit i upoznala sam neki drugi Damir. Ni u jednom trenutku nije bio grub niti nadmen. Pricao mi je o sebi i o svojim planovima. Iako sam znala po nešto o tome bilo je drugacije dok je on pricao. Negde iza ponoci kada nisam imala šta više da mu kažem a situacija je postala napeta odlucila sam da se vratim u hotel.
- Ja moram da krenem- ustala sam i krenula da pronađem klince i da im javim da odlazim.
Cim sam napustila klub i udahnula vazduh osetila sam neciju ruku na sebi.
- Damire- iznenadim se što je krenuo zamnom.
- Otpraticu te do hotela.
- Ne moraš to da radiš znam put.
- Ne moram ali želim- nastavi da hoda pored mene. Hodamo oboje i cutimo jer izgleda nemamo šta više reci jedno drugom.
- Koliko ostaješ ovde?- upita me nakon nekog vremena.
- Deset dana.
- Pretpostavjam da si stigla danas jer te ranije nisam primetio.
- Dobro pretpostavjaš.
- Zašto si toliko škrta na recima?
- Ne znam šta bih ti rekla. Tvoje ponašanje me jako zbunjuje i ne znam šta želiš da postigneš sa tim- kažem direktno.
- Želim da te upoznam bolje. Znam da sam se jako ružno poneo prema tebi kada smo se sreli prošlog a i pretprošlog puta i zaista mi je žao zbog toga. Nismo se upoznali na najbolji nacin ali evo nas godinu dana kasnije na isto mesto i mislim da je ovo prilika da zapocnemo iz pocetka.
Postanem još zbunjenija nego što sam bila.
- A zašto to želiš?
- Zato što mi se sviđaš- odgovori ko iz stopa.
- Damire...
- Zaista mi se sviđaš - ponovi mi gledajuci me pravo u oci.
Šta sad da mu kažem? Gledam mu u pogledu iscekivanje ali ja nemam reci. Mogla bih da mu kažem da se i on meni sviđa ali inat mi neda. Nismo bili ništa ali njegovo ponašanje i reci su me jako povredili pa sada moram da budem pretpazljivija nego inace i da zaštitim sebe.
