Jedna letnja noc promenice sve.
Ovo je trebao da bude još jedan odmor u nizu koji ce da im donese nove doživjaje i uspomene ali život ume da iznenadi.
Mila je opuštena i luda dvadesetdvogodišna devojka koja ima sve što je poželela. I pored toga št...
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Spremim se od glave do pete i krenem da siđem u hol gde se održava svadbeno veselje. U rukama držim poklon za svadbu i sigurna sam da ce se Dalili svedeti. Znala sam da nece prihvatiti besplatan rad a ja nisam želela da uzimam novac od nje zato je ovo najbolja opcija. Kupila sam takođe i dva malo skupja sata ,muški i ženski da bi imali oboje isti.Kako prilazim vidim Dalilu i Ahmeta kako docekuju goste . Stanem u red i polako se približavam da im cestitam. Nisam došla među prvima pa se gužva rasterala i ima samo nekoliko parova ispred mene. Izgleda malo smoreno zbog tog pozdravjanja ali cim me spazi ožari se kao novogodišnja jelka.
- Oh napokon si došla. Gde si bila do sada?- sa svima se je rukovala a mene grli kao da smo rod najrođeniji. Taj njen postupak me raznežni. Uzvratim joj zagrljaj i poljubim je u obraz.
- Želim vam puno srece ,ljubavi i razumevanje u zajednickom životu- poželim im iskreno i od srca. Sa Ahmetom se rukujem i predam mu kutiju u koju se nalaze satovi a njoj predam upakovani serifikat koji sam sama napravila i uramila.
- Šta je to? Nisi trebala da se trošiš.
- Nisam se trošila to je poklon za tebe.
Kao da je prsti srbe od znatiželje. Zarumeni se zbog svoje netrpeljivosti pa pocne da otpakuje poklon. Neko vreme cuti i gleda u ram a onda odmahne glavom i napokon me pogleda.
- Ja ovo ne mogu da prihvatim
- Poklon se ne odbija- dam joj do znanja.
- Ali ovo je previše- oci joj zasuze.
- To nije ništa i prestani da preuvelicavš.
- Hvala ti puno - ponovo me zagrli.
- Kada ce biti pušten u funkciji- upita me uzbuđeno.
- Možemo sutra to da odradimo,ja krecem kuci tek nakon podneva a oduzece nam malo vremena. Sve je spremno potreban je samo jedan klik- nasmejem se.
- Joooj veceras necu moci da spavam od uzbuđenja - kaže pa se zarumeni još više u obrazima kada uhvati Ahmedov pogled.
"To je sigurno ali ne zbog shopa vec zbog neceg drugog."- pomislim u sebi.
- Šta ti tražiš ovde?- grubi glas se prolomi iza mene i sva se ukocim.
Nije vreme za svađe niti za prepirke zato odlucim da veceras budem fina prema njemu. Polako se okrenem i nateram sebe na osmeh od uha do uha.
- Nedostajao si mi pa sam došla da te vidim- ispalim bez pardona i zacujem Dalilin kikot iza sebe. Na ten se pogubi sav i to mi se svidi što sam uspela da ga zbunim.
- Pitao sam te šta radiš ovde?- procedi kroz zube.
- Zar nije ocigledno- pokažem mu na prostor oko nas. - Došla sam na svadbu da ispoštujem mladence- objasnim mu za svaki slucaj.
- Damire nemoj da budeš bezobrazan- opomene ga njegova sestra ljuto ali u tom trenutku se pojavi Sanela njihova majka i oni promene svoje držanje i izraze lica.
