Jedna letnja noc promenice sve.
Ovo je trebao da bude još jedan odmor u nizu koji ce da im donese nove doživjaje i uspomene ali život ume da iznenadi.
Mila je opuštena i luda dvadesetdvogodišna devojka koja ima sve što je poželela. I pored toga št...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nisam mislio da ce mi toliko prijati da sedim i da pricam sa nekom devojkom ,ali evo me vec cetvrti dan kako jedva cekam da završim sve obaveze i da se uvucem u njen apartman. I da se razumemo nije se dogodilo ništa više osim po neki slucajan poljubac ali to mi ne smeta, cak što više uživam u svaki provedeni trenutak sa njom. Cudno je za tipa poput mene koji je bio sa devojkama iskljucivo zbog telesnog zadovoljstva ali ljudi se menjaju,ili bolje receno menjaju nas godine i potrebe koje dolaze sa njim.
- Kako si provela dan- pitam je cim uđem u njenu sobu.
- Kao i svaki prethodni. Suncala sam se ,plivala i tako. Kako si se ti proveo na poslu? - sasvim obicno pitanje koje je za mene od velikog znacaja. Došao sam u godine kada želim ovakav život . Da me žena ispraca na posao i docekuje kada se vratim kuci. To je normalno zar ne?
- Nije bilo loše iako je moglo biti i bolje da si ti bila pored mene- poljubim je u kosu i izađem na terasu. Koliko god se trudim da se kontrosišem i da ne nasrnem na nju zaista je mucno i teško. Samo jedan pogled na njeno telo u meni budi životinski nagon da je rastrgam. Ne u lošem smislu nego jednostavno želim da je imam. Svaki deo mog tela žudi za njom. Želim da joj pokažem na toliko mnogo nacina da mi je zaista stalo do nje ali ona me ogranicava jer je rezervisana. Ne ljutim se na nju jer sam ,sam kriv što sam u ovakvoj situaciji. Da sam bio malo normalniji i prizemniji sada bi je držao u svojim rukama i u svom zagrljaju ali bio sam previše glup i nadmen u to vreme. Šamaram sebe svaki dan kada se setim šta sam joj sve izgovorio i kako sam se poneo prema nju. Ne zaslužujem je. Ne zaslužujem ni njen pogled,ni njeno vreme,ni njenu pažnju a ipak eto me ovde sam i molim za šansu jer sam sebican i želim je samo za sebe.
- Šta te muci?- zagrli me sa svoje nežne ruke i položi ih na moj trbuh a glavu nasloni na moja leđa. Telo mi oživi zbog tog dodira.
- Ti me muciš sreco- sklopim oci jer uzbuđenje pocinje da raste a penis preti da probije šlic od moje pantalone. Njen kikot zavibrira i osetim kako joj se grudi pomeraju na moja leđa. Za sekund sam okrenut ka nju i držim je oko struka privijenu uz sebe. Pocinje da se meškuli u mom narucju pa je stegnem još jace.
- Ne diraj lava dok spava- kažem joj ozbiljno.
- Ja mislim da se vec probudio- nastavi da se smeje. Odmahnem glavom pomirljivo ali nimalo ljuto jer mi njen smeh greje dušu a toplina mi se širi oko srca. Pomilujem joj obraz a ona sklopi oci i nasloni obraz na moju ruku. To je trenutak kada sasvim nežno spustim usne na njene bez nikakve zadnje namere. To je samo zbog želje da je bar malo osetim,samo jednostavan poljubac. Prvi put želim nešto ozbiljno,dublje i osecajnije a ona je toga vredna i zaslužuje da dobije bolju verziju mene. Nastavim da dodirujem njene usne površno ali ona menja tempo a to utice loše na mene. Zapaljen sam do srži i mogu da eksplodiram u svakom trenutku ali ne želim da se to dogodi na ovakav nacin i na brzinu.
- Ubijaš me- jedva se nateram da se odvojim od njene usne a ona opet pocne da se smeje zbog mojih reci iako to uopšte nije smešno. Prkosnica jedna mala.
- Jesi li vecerala?- promenim temu da skrenem misli.
- Nisam a nisam nešto puno gladna.
- Ne može tako. Sada cu da narucim veceru da nam donesu u sobu a za to vreme ja idem da se istuširam i odmah se vracam.
Ne dozvoljavam joj da se pobuni vec vadim telefon i u hodu narucim laganu veceru za oboje i uđem u svoj apartman da se na brzinu istuširam. Usput izdrkam jednom dok mi je ona u mislima jer me je taj poljubac totalno zapalio a kako stvari stoje drkacu još neko vreme. Ne želim da je požurujem ali muško sam i imam potrebe. Po njenom užarenom pogledu znam da je i ona na ivici da popusti ali prepuštam njoj da odluci kada ce se to dogoditi.
Nakon tuširanja obucem majcu i kratke hlace i vratim se kod nje u sobu. Vecera je vec stigla pa smo odmah seli na terasu i poceli da jedemo da se hrana ne bi hladila.
- Šta planiraš da radiš sutra?- upitam je kada završimo sa jelom.
- Isto ko i danas.
- Ja sutra imam neke obaveze uvece. Nekoliko mojih kolega je tu zbog nekog snimanja i odsedace u moj hotel pa su me zvali da se vidimo. Izacicu na kratko sa njima a kasnije možemo da se nađemo vani i da odemo u neki klub ili na veceru.
- Može- prihvati moj predlog bez prigovora i to obraduje.
Da budem iskren uopšte mi se ne ide sa njima ali ne želim da ispadnem nekulturan i nedomacin pa sam prihvatio. Još neko vreme smo sedeli na terasu i gledali zvezde a nakon toga smo legli i zaspali zagrljeni.
******
Obucem košulju i pantalone i uputim se ka restoranu u kom treba da veceramo ali cim uđem požalim što sam došao. Za stolom osim mojih kolega sede i dve koleginice a sa jednom od njih sam imao usputnu avanturu. To mi je najmanje potrebno u ovom trenutku. Na korak sam da se okrenem i da odem odavde ali prekasno jer su me vec spazili. Jebiga nema mi bežanja. Priđem i pozdravim se sa svima. Slucajno ili namerno jedino prazno mesto je bilo pored Alenu i morao sam da sednem pored nje. Ona nije krila interesovanje da ponovimo stvar ali ja nisam bio zainteresovan za to. Jedino o cemu sam razmišljao bila je Mila. Jedva sam cekao da je vidim. Nakon mucnih skoro dva sata provedenih sa njima odlucio sam da je vreme da odem. Ispricao sam se i otišao prvo do toaleta.
- Nije lepo što me izbegavaš- jebeno je uporna a ja sam umoran od njeno namigivanje citave veceri.
- Ne izbegavam te samo nisam zainteresovan za to što nudiš- kažem joj otvoreno.
- Daj Damire nije moguce da si se promenio za tako kratko vreme- svoje ruke prebaci oko mog vrata i napuci usne.
- Ali jesam,ne zanimaju me više te stvari i imam devojku zato se skloni od mene- trudim se da otrgnem njene ruke od sebe ali ona ne odustaje. U jednom trenutku me odgurne na zid i zalepi svoje usne za moje. Jebeno neverovatno. Prezirem devojke koje nemaju samopoštovanje i koje ne prihvataju ne kao odgovor. U trenutku kada je odgurnem od sebe zacujem sitni koraci kako se udaljavaju od nas ali ne obazirem se na njih. Pogledam Alenu prezrivo i vratim se za stolom. Izvadim novac i platim racun pa se uputim ka izlazu iz restorana. Negde na pola puta ugledam poznata lica. Na drugi kraj restorana sede mladici i devojku sa kojima je Mila došla na odmoru. Bez razmišljanja se okrenem i uputim se ka njima. Razgledam okolo ne bi li video negde nju ali nije tu.
- Zdravo- pozdravim ih a oni me zbunjeno pogledaju.
- Tražim Milu - pređem na stvar a oni nastave da šute.
- Dali je tu- osecam se kao neka budala u ovom trenutku.
- Bila je ali više nije- napokon se oglasi devojka.
- Gde je?
- Otišla je- nacin na koji me gleda je pun osude.
- Gde?
- Pa ja mislim kuci.
Razmišljam i ne mogu da shvatim šta se dogodilo. Bila je tu ali otišla je. Zašto je otišla? Ništa mi nije jasno sve dok ne vratim film dvadesetak minuta unazad. Sitni koraci koje sam cuo kada me je Alena poljubila. Jebote nije moguce! Napuštam restoran i trcim ka parkingu da potražim svoj auto. Cim uđem u njega upalim motor i pritisnem na gas. Sranje...sranje...Gužva je i moram da usporim a radije bi slupao sve ispred sebe.
Prošlo je još dvadeset minuta dok sam stigao. Trcim i dolazim do njen apartman i lupam na vratima kao pomahnitav ali ništa se ne događa. Vadim telefon i zovem je ali ona se ne javja. To je dovoljno da shvatim da sam u pravu. Bila je tamo i videla ono što nije trebala i sve pogrešno protumacila. Nastavjam da lupam u nadi da ce otvoriti ali ni nakon deset minuta nje nema.
- Gospodine uzalud lupate nema niko u sobi- glas recepcionera me trgne iz bunila i napokon umirim svoju ruku koja drhti zbog mog besa.
- Kako misliš niko nema?
- Gospođica je odjavila sobu i napustila hotel pre pola sata.
