Jedna letnja noc promenice sve.
Ovo je trebao da bude još jedan odmor u nizu koji ce da im donese nove doživjaje i uspomene ali život ume da iznenadi.
Mila je opuštena i luda dvadesetdvogodišna devojka koja ima sve što je poželela. I pored toga št...
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
Nikada se nisam dovoljno trudio da razumem žene ,ali sada bi mi tako dobro došlo da me neko prosvjetli i da mi kaže šta se malo pre dogodilo. Ne,ja ne mogu da je razumem. Šta je htela da mi kaže sa tim dugometražnim monologom kojeg je održala? Pa dali je ona normalna? Odakle joj samo takve nebuloze padaju na pamet ? Vjeru,religiju i raznorazne gluposti? Ma nikada nisam ni pomislio na to a nije me ni briga. Moji roditelji jesu vjernici i poštuju religiju,ali nikada mi se ne bi mješali u izboru. Ja sam vec odabrao i oni ce to morati da prihvate jer koliko god ja njih voleo nikada necu dopustiti da mi se mješaju ili da mi bilo šta sugerišu.
Ona je izašla iz mog apartmana ,a ja nisam imao namjeru da krenem za njom. Prvo cu se istuširati a nakon toga cu da otspavam par sati. Moram da odmorim malo mozak jer u suprotnom moje telo nece izdržati nadolazeci stres.
*****
Bilo je skoro osam sati uvece. Mislim da bi spavao do ujutru da me jedan od konobara nije pozvao da me obavesti da je Mila sišla u restoran. Zamolio sam ga ranije da mi javi kada ona siđe da vecera. Imao sam sjajan i prijateljski odnos sa svih zaposlenih. Nikada ništa nisam zahtevao,šta god da mi je trebalo uvek sam ih lepo zamolio. Sve što znam je zahvaljujuci mom ocu. On me je uveo u ovaj svet i strpljivo je cekao da dođe vreme da mi prepusti sve da bi on uživao sa mojom mamom . To vreme je sve bliže a ja se napokon osecam spreman.
Obucem farmerice i majcu i krenem da potražim svoju malu vješticu. Nije ona zla,to nikako ali nije ni anđeo. Znam da ce mi piti krv na slamcicu ali to me ne plaši ni malo. Spreman sam na sve što dolazi od nje.
Ulazim u restoran i odmah je spazim. Kosa joj je vezana u visoki rep a vrat ogoljen. Nosi haljinu sa izraženim dekolteom i crveni ruž na usne. Stisnem rube i ugrizem se za jezik da bi sprecio sebe da ne kažem nešto što ce je razbesniti. Dolazim do njenog stola i stanem pored nje.
- Dobro vece- pozdravim sve i smestim se pored nje.
- Ja sam Damir, Milin decko- pretstavim se jer sinoc sam bio u žurbi pa sam skroz izumio.
- Šta to radiš?
- Zdravo dušo,oprosti što kasnim- pogledam je pa je poljubim u obraz. Taj moj potez je zbuni još više.
Za stolom je zavladala tišina pa vratim pogled da vidim šta se događa. Svi šute i gledaju u mene.
- Dali ima neki problem?- upitam ih jer su svi ozbiljni i smrknuti.
- Znaci ti si Damir- ovo je više zvucalo kao zakljucak a ne kao pitanje. To je izgovorio njen brat,njega sam zapamtio.
- Jeste taj sam- potvrdim
- I zbog tebe je naša sestra bila povređena- oglasi se sada drugi momak.
- To je bio nesporazum svakome može da se dogodi ,ali ja nisam uradio ništa namerno da bi je povredio.
Sviđa mi se što su svi zaštitnicki nastrojeni prema njoj. Porodica je jako bitna u životu a njihova povezanost me fascinira.
- Dali je to tacno? - sada treci postavi pitanje njoj.
- Ne znam- gledam je i ne verujem da je to rekla.
- Kako ne znaš? Je li bio nesporazum ili ne!?- ponovo se oglasi njen brat.
- Pa on kaže da jeste ,ali ja još uvek nisam odlucila dali da mu verujem ili ne.
E svašta!
- Pa kada planiraš da odluciš? Vidi od te tvoje odluke zavisi kakav ce on tretman dobiti.
Pricaju kao da ja nisam prisutan ovde.
- Kad odlucim obavesticu vas.
- Ako ste završili sa konverzacijom možemo u miru da veceramo- napokon se oglasim i dam im do znanja da sam još uvek tu a u tom trenutku konobar donese jelo.
-Dobar tek - kada niko ne kaže ništa ja zarežem parce bifteka i ubacim ga u usta. Kako sam samo gladan. Ništa nisam jeo od sinoc a i to što sam pojeo tada preselo mi je. Više mi se niko nije obratio pa sam mogao da uživam u hranu.
Mislim da mi je noga pomodrela jer me Mila citavo vece gazi ispod stola sa štiklom. Ma šta gazi,zabila je potpeticu i rupu mi je napravila.
- Reci ljubavi?
- Ništa nisam rekla- pogleda me ljuto.
- Nisi,zato te i pitam jer me citavo vece gaziš ipod stola- razvucem osmeh a smeh odjekne oko nas. Pocrvenela je od stida i postalo joj je neugodno ali jebi ga i ja imam dušu.
- Zašto nisi jela?- upitam je kada vidim da nije taknula hranu ispred sebe.
- Nisam gladna- prostrelji me pogledom.
- U redu ,uzecu tanjir u sobu svakako ceš kasnije ogladneti- namignem joj a to izazove još jedan val smeha i još više crvenila na njenom licu.
Kada sam progutao i zadnji zalogaj bilo je vreme da nastavimo razgovor od danas. Sada sam bio odmoran , sit i spreman za njene bubice.
- Hajde idemo gore- uzeo sam tanjir u jednu ruku a drugu pružio ka nju.
- Necu ici nigde sa tobom.
- Dali želiš da te opet prebacim preko ramena? - iako mislim da bi bolji efekat imalo ako je prebacim preko koljena ipak to ne izgovorim i zadržim tu misao za sebe. Ustane i demonstrativno krene ispred mene.
- Laku noc svima,bilo mi je zadovoljstvo vecerati sa vama. Nadam se da cemo ovo ponoviti- kulturno i iskreno se obratim svima i krenem za njom. Ona je vec stigla ispred lifta i ceka da se otvori. Može da se ljuti koliko hoce ,moramo da razgovaramo i da rešimo ovo.
- Koji je ono vrag bio? Šta ti umišljaš i kako se usuđuješ da tako pricaš samnom? - napadne me cim zatvorim vrata od njen apartman.
Nek mi je Alah u pomoci.
- Sedi- naredim joj.
- Lepše mi je da stojim. Reci šta imaš i idi jer sam umorna i želim da spavam.
- Mila,majke mi moje Sanele na rubu sam da izgubim živce zbog tebe- kažem joj umorno.
- Kako je ona?
- Dobra je, hvala ti što pitaš ali moja majka nije tema ovog razgovora.
- Jako dobra i draga žena,šteta što nisi ništa povukao na nju.
"Smiri se,smiri se,smiri se..."- ponavjam u sebi dok se ona pokvareno smeši.
- Da nastavimo razgovor gde smo danas stali. Održala si poprilicno dugacak monolog ali nisi sacekala da ja kažem svoje mišljenje pa evo sada cu da iskoristim ovu priliku i da se izjasnim. Prva stvar,meni ne smeta tvoj nacin oblacenja. Možeš da se oblaciš kako god želiš sve dok sam ja pored tebe. To ne kažem jer nemam poverenja u tebi,vec zato što ne verujem drugim muškarcima. Druga stvar je ono što si rekla u vezi vjeru i religiju. Ko ce šta da kaže i šta ce da misli mene to uopšte ne zanima, a ne treba ni tebe da zanima. Svako ima prava da živi onako kako želi i da sam bira put po kojim ce da hoda. Ja sam odabrao tebe i prihvatam te onakvu kakva jesi,sa sve tvoje bubuce, vrline, mane jer da nisi to što jesi onda mi se ne bi svidela ,i ne bi te voleo ovoliko koliko te volim. Treca i najbitnija stvar ,mi smo u vezi. Ako si i na trenutak pomislila drugacije odmah možeš da izbrišeš to iz svoje lepe glave. Ti si bila moja još od prvog trenutka,jesi sada,i biceš zauvjek.
Dok ja ležim ona i dalje stoji. Gleda me kao da sam rekao ni sam ne znam šta ,a ne objasnio kako stvari stoje između nas. Skroz se pogubila.
