Jedna letnja noc promenice sve.
Ovo je trebao da bude još jedan odmor u nizu koji ce da im donese nove doživjaje i uspomene ali život ume da iznenadi.
Mila je opuštena i luda dvadesetdvogodišna devojka koja ima sve što je poželela. I pored toga št...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Teško je izaci u provod u Zagrebu i proci neprimecen pa retko kada mogu da se opustim i uživam onako kako ja želim. Ne ide to kada ti je otac poznata faca a pored njega tu su uvek i stric i kum i cela ostala porodica. Ne znam na koju od nas cura je bilo teže da odrasta pored takvih oceva
Zato se neizmerno radujem ovom odmoru. Ma ima da se izduvam za sve pare i da ne razmišljam ni o cemu.
- Mila ja idem do apoteke ,zaboravila sam da uzmem probiotike od kuce. Jel ti treba nešto?
- Kupi jedno pakovanje kondoma možda nam zatreba.
- Samo se ti nadaj ,nece biti toga ako se ja pitam- odvrati mi.
- Ne pitaš se Aleks ,ako ti ne kupiš ,kupicu sama nije mi problem.
- Nek mi bog da strpljenja sa tobom. Nikada više necu ici na odmor sa tobom. Evo kažem ti sada ovo je zadnji put.
- Isto kažeš svake godine i svake naredne smo ponovo zajedno.
- Nepopravljiva si- kaže pomirljivo pa napusti apartman.
I sama sam svesna toga i nema potrebe da mi to stalno ponavjaju,ali svi oni vole da mi ukazuju na greške sa nadom da cu ipak nekada da ih poslušam.
Istuširala sam se i obukla svoj novi bikini koji je u crvenoj boji. Volim da izgledam lepo, privlacno i izazovno jer to je deo mog karaktera.
Aleksandra se vratila iz apoteke i bacila mi ljuto paketic kondoma i to dupli a to mi je izmamilo osmeh na licu.
Nisam bila rešena da spavam ni sa kim ali želela sam da budem spremna ukoliko se ukaže prilika. Prošlo je dugo od kada sam raskinula sa deckom. Tacnije predugo. To je bilo negde prošle godine u ovo vreme. Nije mogao da istrpi moje bubice i preku narav pa me je šutnuo. Kasnije svi momci iz naš uži krug prijatelja sa kojima smo u rodu su šutnuli njega. Tako momak ni kriv ni dužan dobio je nezasluženu nagradu. Da prošlo je dosta dugo.
Imala sam šest godina kada su cika Bogdan i teta Nina usvojili Aleksandru i Lea. Bila sam mala ali i dan danas se secam kako mi je mama pricala da treba da budem dobra sa njima i da pazim šta pricam. Ja,Teodora, Aleksandra i Maja smo jedine ženske dece u porodici i još petoro decaka. Previše nas je i zbog toga nikada nam nije bilo potrebno da tražimo prijatelje van našeg okruga. Uvek smo bili tu jedni za drugi i podržavali se i štitili od ostalih. Kako smo polako odrastali svako je odabrao razlicit put u životu. Najviše mi je nedostajala Teodora. Ona je otišla da studira u Cikagu. Što bi rekao njen otac kao da nije imalo dobrih fakulteta u našoj zemji otišla je bogu iza noge ,ali dobila je stipendiju i želela je da iskoristi priliku. Aleksandra je na medicinskom fakultetu,a Maja je zadnja godina srednje.Ja sam odabrala najlakši put. Oduvek sam znala da cu da radim u porodicnoj firmi ali nisam znala šta. Kada sam završila srednju školu tek sam tada saznala. Odlucila sam se za web dizajin jer me je to jedino interesovalo. Nije bilo matematike ,dropke,ravenke,imenke, zamenke niti bilo kakve druge gluposti. Bilo je jednostavno i lako a ja sam baš to želela. Pocela sam da radim sa dvadeset godina u firmi iako sam tek ove godine diplomirala.Eto ipak nisam tako beskorisna.
**********
- Jedva cekam da se bacim u more- ostavjam torbu na ležaljku i skidam haljinu preko glave.
- I ja ,ovde je baš vruce- ona radi isto pa vadi kremu za suncanje sa zaštitnim faktorom pedeset. Mislim da je sto malo za ove vrucine.
Namazali smo se i malo sacekale da se krema upije u kožu a onda pravac kupanje.
Bože kako je voda ugodna za plivanje. Mogla bih ovako citavo leto bez pauza. Plivamo,ronimo i plutamo nad vodom. Oduvek mi je bilo fascinantno to kako može voda da te drži na površinu bez da potoneš. Bukvalno kao da ležim kuci na svom ležaju sa jedinom razlikom a to je što sam ovde ispod sunca. Kada smo prvi put otišli na more dok sam bila mala i kada me je tata prvi put ostavio samu u vodi mislila sam da cu da se udavim. Bože koliko sam vrištala. To je prvi odmor na kome se secam i koji cu pamtiti zauvek. Kasnije kada sam shvatila da me voda drži i da nisam ni u kakvoj opasnosti ponovo sam vrištala jer nisam želela da izađem iz nje.
- Hajde da izađemo izgorecemo još od prvog dana- Aleksandra me predupređuje a ja se nasmejem.
Razmišljam dali da pocnem da vrištim kao kad sam bila mala? Bolje ne jer ne želim da brukam ni sebe a ni nju. Previše je zgodnih i nabildanih frajera da bi to dopustila sebi. Do duše takve tipove ne obracaju pažnju na mene, cak me ni ne primecuju. Ja sam magnet za nežne i ulickane decke. Ne znam šta ih toliko privlaci kod mene ali oni su sušta suprotnost od onoga što ja želim.
Želim neko snažan i jak ko ce da mi uzdrma tlo pod nogama. Neko ko ce da me zgrabi toliko jako da zaboravim kako se zovem. Neko ko ce znati šta da radi samnom bez da moram ja to da mu crtam.
"Ah snovi!"
Izašle smo iz vode i ispružile se kao sirene na ležaljkama. Dan je vec odmicao a nas dve smo bile preumorne ,što od puta ,što od plivanja. Nakon sat vremena suncanja vratile smo se u hotel.
Istuširale smo se i malo odmorile a nakon toga smo krenule u šetnju i na veceru. To je bilo zadnje što sam mogla da uradim taj dan pre nego što se vratim u hotel i bacim se na spavanje. Isplanirala sam citavih deset dana do najsitnijeg detalja ali realizacija krece od sutra.
