𝑇𝑒𝑏𝑖 𝑝𝑟𝑖𝑝𝑎𝑑𝑎𝑚🖤

X

Onda kad ljudi odustanu od tebe ili te zaborave, pored gorčine, ispod kože nastane čudna lakoća. I s tom lakoćom premda gorkom, lakše prihvataš sve svoje poraze, razočarenja i tugu, lakše se miriš s onim što jesi. Ta nepodnošljiva i otužna lakoća vratila se sa mnom u grad ali za razliku od svih godina koje sam provela vani, sada mi je postajala teret.
Činilo mi se da taj teret ima težinu svega što sam za sobom ostavila i da ga za nijansu lakšim čini to što sam i dalje imala svoje ljude. I dalje sam imala kome da se vratim, da provedem vreme koje više ne želim da mi klizi kroz prste i kome da verujem. Nije ih bilo mnogo, štaviše, bilo ih je manje nego kad sam odlazila ali ih je bilo; to je sve to činilo dovoljno podnošljivim da preživim.

- Izvini što kasnim, do juče sam bila kod Lazara - Kasija je umesto pozdrava počela sa pravdanjem čim sam otvorila vrata. Jedna od ljudi kojima sam se vratila, činila je sve da se naše stare navike ponovo ustale. Godine koje su protekle uzimale su svoj danak ali mi se činilo da je uprkos tome naše prijateljstvo preživelo. Od naivnog, luckastog i gotovo detinjeg postalo je zrelo i ozbiljnije ali se nije promenila iskrenost koja ga je krasila - Donela sam nam ponešto iz poslastičarnice, svratila sam kad sam se vraćala od Nestora. Stavi kafu

- Gotova je da proključa. Šta radi Nestor? - pitala sam usputno, onako kako to uvek činim ali mi se činilo da za razliku od Kasijinog i mog prijateljstva, Nestorov i moj odnos postaje čudno klupko konfuznog i neizgovorenog. Kao da je postojala nevidljiva granica koju nijedno od nas nije želelo da pređe jer ne zna šta se krije iza nje

- Trenutno je zajedno sa Aljošom zatrpan tatinim obavezama, pozdravio te je. Nisi bila kod njega u kafiću?

- Još uvek radi?! - pitala sam zabavljeno i iznenađeno mešajući kafu koja se polako penila

- Da, njemu je hobi i ventil kroz koji Despota polako uvodi u poslove. Sad je njegov, Aljoša mu ga je prepustio - doviknula je a ja sam se osmehnula sećajući se svih onih lakih, varljivih sati koje smo tu provodile i u kojima sam uspevala da se nakratko zavaram da život može biti lak - Možemo da svratimo neki dan, ako želiš

- Da znaš da bih volela - rekla sam spuštajući šarene šolje na sto. Miris tople kafe ispunio je prostoriju u kojoj smo Kasija i ja sedele nakon toliko godina - Ionako smo trebali da se vidimo još nakon onog ručka

- Ma i ja ga jedva viđam. Zamisli kad se jedva skupimo na nedeljnom ručku kod naših a znaš koliko drže do toga. Da poludiš! - zavrtela je glavom a ja sam pepeljaru primakla sebi - Iskreno da ti kažem, iznenadilo me je što ste posle svega odabrala da budeš ovde

- Ovo je jedina kuća koju priznajem. Sve ostalo su bili smeštaji i svratišta i nisam htela još jednu takvu kuću ili stan koji će biti prazan. Oboje smo bili saglasni oko toga, doduše, ni on ne razume zašto sam se vratila ovde ali kuća ima suviše uspomena, jedva se nateram da odem na par sati

- Razumem te, od nekih slika ne možeš da pobegneš - rekla je a mene su zapahnula sećanja na detinjstvo u kući u kojoj je bilo smeha i nežnosti i sećanja na mamu koja je svoje poslednje, delirične trenutke pre padanja u komu provela u njoj - Nadam se da me ne shvataš pogrešno. Meni je drago što ponovo živimo na tri minuta jedna od druge i srećna sam zbog toga ali..

- Znam, samo brineš, onako kako si oduvek radila. Malo preterano za moj ukus ali ne bunim se

- O ukusima se svakako ni ne raspravlja - rekla je i namrštila se jer je s poslednim gutljajem kafe popila i malo taloga, gorkog i hladnog - Mogle bismo, nismo dugo

- Mogle bismo, sačekaj samo da donesem tacne - rekla sam kroz smeh i tek tada shvatila da me je nostalgija poput groznice hvatala po čitavom telu. Na svakom koraku spoticala sam se o uspomene i premda je to drugima zvučalo strano i loše, mene je radovalo jer mi je to govorilo da sam konačno na mestu kom sam oduvek pripadala. Konačno nisam osećala teskobu i samoću tuđine, hladnoću ljudi koji te nikad neće prihvatiti i zato sam bila spremna da podnesem i sve ono ružno što je osam godina čekalo svoju priliku da izroni iz mraka.