𝑇𝑒𝑏𝑖 𝑝𝑟𝑖𝑝𝑎𝑑𝑎𝑚🖤

XVII

Ponovo smo stajali kao onog dana nakon što sam odabrala logično umesto ispravnog; nakon što sam odabrala da sve što osećamo bude zakopano i skriveno od naših misli. Stajali smo nemo, zamerajući jedno drugom sve one dane u kojima ga nisam potražila i u kojima me nije potražio. Stajali smo ali ovog puta kao da su se posmatrali ogorčeni, bivši ljubavnici koji jedno drugom nisu rekli sve što su imali

- Drago mi je da te vidim - progovorio je najzad i osmehnula sam se, onako kako sam se zbog njega uvek smejala

- I meni. Pretpostavila sam da nećeš odbiti Kasiju - rekla sam osećajući nelagodu zbog koje su mi sopstvene reči zvučale praznije i nespretnije nego ikada - Kako ti je bilo na odmoru?

- Nameravam da na leto ponovo odem tamo iako je bilo gore nego što sam očekivao. Ti, kako si?

- Dobro - rekla sam iako ništa više nije bilo dobro. Od poverenja i bliskosti zbog kojih sam s njim pričala o svemu onome što me je grizlo i ogoljavala sve ono za šta sam se plašila da bi drugima bilo previše, došli smo do ispraznog razgovora koji vrlo grubo i neprijatno utihne. Mrzela sam to što sam među nama stvorila, više nego onaj dan kada sam izabrala da do toga dođe

- Jesi li se videla sa Marijom?

- Ne - rekla sam ne skrivajući ironiju i gurajući sve ono što sam o tome želela da mu ispričam na dno Pandorine kutije u koju se naše prijateljstvo pretvorilo. Isto kao Pandora, zatvoriću je pre nego što nada izađe jer bi nas ona obmanula. Bez reči, nameravala sam da odem i potražim Kasiju ali me je rešenost s kojom mi se obratio naterala da se zaustavim i okrenem

- Misliš da možemo ovako, Gita?

- Moramo. To je novi poredak i nemam prava da se žalim. Sama sam ga odabrala - cinični osmeh koji mu se pojavio na licu ukazao mi je da smo oboje misli na istu stvar

- Da, zaboravio sam da si spremna da platiš bilo koju cenu kojom bi zadržala naše prijateljstvo - sada sam se cinično smeškala je jer smo oboje bili svesni ove šarade. Ovog puta, u meni je prepoznao sve ono od čega sam prošlog puta pobegla ali sam sada stajala tu, ni sama ne znajući zašto

- Jesam. Čak i da te izgubim, ne želim da to bude jer nisam uspela da obuzdam svoje nagone. Nek ispadne da bežim i sklanjam se, znaš da mogu da živim s tim ali je i to bolje nego da te izgubim jer nisam uspela da ti odolim

- Zbog toga se nisi ni javila preksinoć, zar ne? - rekao je a ja sam na trenutak zastala znajući da nijedno lažno opravdanje ne bi moglo ni na tren da ga zavara. Najzad, suviše smo se dobro poznavali

- Ne, pretpostavila sam da si bio pijan

- Nisam bio tada. Napio sam se nakon što se nisi javila. Nemam prava da ti kažem bilo šta jer se ni ja tebi nisam javio onog dana kad si mi poslala onu usranu poruku ali to samo pokazuje da ne bi mogli ovako Gita i ti to znaš - skrenula sam pogled na stranu shvatajući da je ponovo imao više hrabrosti od mene da stvari vidi onakvim kakvim su. Meni je, posle svega, trebalo da stvari budu onakve kakvim sam ih zamišljala

- Znam ali kao i svaka stara kukavica, biram da verujem da bi bilo drugačije

- Nisi kukavica - rekao je najzad a ja sam zavrtela glavom

- Sve češće dolazimo do toga da me tešiš nakon što me nateraš da se suočim sa sobom ili istinom. Nemoj, bolje je što me teraš na to. Jer istina je da ti ne bih odolela Nestore, ni sad, ni pre osam godina a bogami ni onog leta kada si seo za moj sto. Ja sam vrlo svesna kakav si muškarac ali ti nisi svestan svega što nosim sa sobom. Ne želim da izgubim odnos u kom je sve to što imam za sobom koliko toliko prihvaćeno

- Otkud ti ideja da bi se to desilo? Misliš da ne bih bio sposoban da te volim takvu kakva jesi? Šta zapravo misliš o meni Margita?

- Ne radi se o tome! Radi se o tome da li je ovo ljubav ili strast, glad ili nagon? Jer ako je bilo šta od ovog drugog... - prekinuo me je tresak čaše o sto i na tren, činilo mi se da će se staklo rasprsnuti. U gluvoj tišini, Nestor mi se primakao i shvatila sam da je zapravo ovo noć u kojoj će Pandorina kutija biti ili zauvek zaključana ili otvorena, da iz nje sva nesreća padne na nas

- Čak i da se ne radi o ljubavi, ne bi me izgubila kao prijatelja. Nikada ne bih mogao da ti uskratim poverenje i poštovanje. Ne znam zašto imaš tako loše mišljenje o meni ali nisam neko ko bi te samo iskoristio

- Velika sam devojčica, podnela bih to. Pravo pitanje je da li bi naš odnos žrtvovao zbog nečeg većeg ili nečeg što bi nas oboje zabavljalo koji dan?

- Za mene ta dilema nikad nije postojala.

- Stvari nisu tako jednostavne!

- Jesu - spustio je ruke na moje i osmehnuo se blago - Ne mogu kao ti da kažem da sam još onog dana znao da si mi potrebna ali prethodnih par godina sam siguran u to. Otkako si se vratila, imam osećaj da pripadam negde i nekome, osećam da nisam sam i ne želim da to uskratim tebi.

- Onda nas je dvoje, samo je pitanje da li pripadamo jedno drugome kao prijatelji ili kao srodne duše. Jer ja verujem u njih iako je to možda kliše ili glupo. Potrebno mi je da verujem u njih

- Znam. Još onog dana sam zbog toga povukao prvi potez, ne znajući da li ću te izgubiti. Želeo sam da i ti znaš da si pronašla nekog kome možeš da pripadaš i voliš ga samo ako želiš

- Želim - rekla sam ishitreno i pre nego što sam shvatila šta smo jedno drugom ovog trena iskazali, Nestorove ruke bile su na mom struku a usne na usnama. Umesto da ustuknem, stavila sam ruke nežno oko njegovog vrata i znala da više nemam od čega da bežim. Bila sam na mestu, u rukama čoveka kome sam jedino svih ovih godina pripadala.