U plamenu

1.

Lea POV

Vrtim glavom okolo sa nadom da ga napokon ugledam.
Ali, nema ga.
Ovde sam tri sata, a njega nema.
Ali ne usudjujem se da bilo koga pitam za njega i zato se sada utapam u svojoj recimo tugi.

Neko bi rekao da je sve isto,da sam srecna, stari prijatelji na okupu, prodica.
Rekli bi da je sve divno, e samo da je tako.
U cosku sam, ja, devojka koja je vazda bila na sred bilo kakvog dogadjaja, koja bi sa svakim pricala i zabavljala se, sada stoji u cosku dvorista sama.

Ljudi se menjaju.
Neki sami od sebe, a neki odjednom zbog nekog drugog, zbog necijih tudjih reci i radnji.

Napeta sam, stezem staklenu casu toliko snazno u ruci da ce puci.

Usao je u dvoriste, onako lezerno, sa meni nepoznatom devojkom pod ruku.
Smeju se, blistaju zajedno.

Osecam ljubomoru koja me slama, kao da je hiljadu trnova zabijeno u mene.

Pozdravljaju se sa svima, gledam ga iz prikrajka, samo njega.

Odjednom, okrene se i nase oci se sretnu.
I tako, imam osecaj kao da smo samo ja i on ovde, sami.

Skloni oci sa mene, kao da mu nisam nista nikada ni znacila, eto, samo tako kao da smo potpuni stranci kojima su se pogledi sasvim slucajno sreli.

U glavi mi zvoni, a iz tog transa me trgne ogromna bol u desnoj saci.
Komadici stakla su zabijeni u moju saku i krv polako kaplje po plocicama od bazena.

Svi pogledi su na meni, i smeta mi to, on me gleda, kao i ona.
Bez reci otrcim do svog auta i udjem u njega odvozeci se ni sama ne znam gde.

Ko mu je ona?
Gleda je onako kako mene nikada nije.
Smeta mi, moze da bude srecan, ali samo sa mnom.
Ja ili ni jedna.

***

U nekoj kafani sam, nemam pojma koliko casa alkohola sam popila, ali zar je bitno?

Pokusavam da ne mislim na njega, ali bezuspesno.
Njegove oci crne kao najtamnija noc, usne rumene, kosa tamna.
Sve me to ubija.

Proklinjem dan kada sam ga upoznala.

Ko je on da pred moje oci dovede drugu?
Kako se uopste usudjuje da ima drugu?

Nece moci tako gospodine Ivanov, jer ja sam jedna jedina koju smes da volis pored svoje majke.

Ruka me prokleto boli, ali nije mama Rada rodila mekušca, zato trpim.

Za sankom sedim i samo nalivam casu za casom.
Pice me je odavno ubilo i mislim da mi se poznato lice prividja.

Ako on vec ima drugu, da i ja probam?
Da i ja probam da nadjem nekoga?
Da volim nekoga kao sto volim njega?
Da probam?

Da budemo jedan jedan?
On je prvi poceo, zasto ne bih i ja?
Niko mi ne brani.

Ali nocas je vreme za mene i moju tugu.
Za mene i moju staru drugaricu tugu jer nismo se odavno druzile.
______

Aleksej POV

Jebeno se osecam krivim, sto i jesam za njeno trenutno stanje.

Ona nije zena koja ce patiti u kafani i utapati se u picu.
Ali slomio sam je.
Slomio sam je toliko da se brinem kako ce se sastaviti.

Ruka joj je sva isecena, ali nju zabolje.

Sta sam zaboga mislio kada sam ju doveo? Ali nisam znao da ce Lea doci...

U trenutku okrznula me je pogledom na sta se zaledim.
Mislio sam da ce da ustane i doseta dostojanstveno do mene da mi opali samarcinu koju bih pamtio dok sam ziv, ali ona se samo vrati svome picu.

I ponovo se zapitam, da li sam je stvarno toliko slomio?

Naslonila se na sank i zaspala.
Ona je stvarno luda, u kafani punoj svakojakih ljudi, ona jedino zensko ovde, i zaspa.

Ustanem se, platim sve sto je popila, pokupim njene stvari kao i nju.
Smestim je lepo na sediste mog auta i svezem je.

Upalim auto i krenemo ka njenom stanu.

"To se zove varanje."

Promrlja na sta se ja na kratko okrenem ka njoj, ali odmah zatim vratim pogled na put.

"Ko ti je rekao da nismo zajedno?Mozes da me neces Aleksej, i da teras me, ali to u mojoj glavi ne racuna se."

Nastavi ovaj put bistrije.
A ja je ponovo pogledam ali na duze.
_______

Ljubim vas i hvala sto citate😘❤️