U plamenu

12.

Lea POV

Udjem u stan koji zakljucam i bacim kaput na pod kao i stikle.

Suze mi se slivaju niz lice i samo pozelim da se probudim iz ove nocne more.

Ona je trudna!
On ce dobiti dete!
On je srecan, bez mene!
Samo Bog zna koliko ga volim!

Okrenuo mi je ledja, obecao je da ce me cekati i prekrsio to obecanje!

Bacam sve sto mi padne pod ruku.
Case, tanjire, vaze.
Uzmem staklenu pepeljaru sa stola i gadjam televizor.
Bucam papire, a flase vine bacam i lomim o zidove.

Obaljujem stakleni sto koji se polomi u hiljadu malih komada pritom se zabijajuci u moje noge.

Otrcim do moje sobe i posezem ispod kreveta izvlaceci crnu kartonsku kutiju koju otvorim.

U njoj su sitnice koje mi je poklanjao.

Godinu dana, godinu dana mi je pricao kako me voli.
Godinu dana smo proveli zajedno, godinu dana sa njim koje mi je ulepsao, i sve je to bacio u vodu.

Rekao je da me voli, da ce da me ceka, da sam jedina koju ce zauvek voleti.

A pred moje oci je doveo drugu, grlio drugu, i voli drugu.
Imace dete sa drugom, brak, porodicu, srecan zivot!

Uzmem kutiju i otrcim do dnevnog boravka, uzmem sibice i zapalim vatru u kaminu potom bacajuci svaki poklon, jedan po jedan u vatru.

Srce mi se kida u komade, jecam kao nikada do sada.

Ustanem se, ali mi se zavrti pa se pridrzim za zid.
Teze disem, gusim se.

Pokusam da dosegnem do vrata jer cujem lupanje i dozivanje mog imena,ali ipak nisam uspela.

Pala sam, pokusam da ustanem, ali dok pokusavam, u ruke i noge mi se sve vise pocinju zabadati komadici stakla, pa odustanem i prepustim se tami.

Lev POV

"Šefe!"

U kancelariju udje uspaniceno Lukas,a ja samo podignem glavu i zbunjeno ga pogledam.

"Sta je bilo?"

Zbunjeno ga upitam, a on mi bez reci preda tablet.

Pacim pogled i ono sto vidim me ostavi bez teksta.

Lea, lomi sve po stanu, gadja, baca, buca.
Uzima flase fina koje lomi o zidove.
Prevrnu stakleni sto koji se razbije u hiljadu komada zabadajuci joj se u noge.

Sta ju je dovelo do ovoga uopste?
Sta se desilo?

"Sta ces da joj kazes kada dodjes tamo?

Lukas me upita, a ja na kratko zastanem.

Stvarno, sta cu da joj kazem?

-Hej, ja povremeno gledam sta radis kroz tvoje kamere, pa sam dosao da vidim sta se desava.-

"Snacicu se."

Odgovorim i uzmem tablet,i izadjem punom brzinom iz kancelarije pa i iz firme.

Usao sam u auto i palim ga naizmenicno gledajuci u put i tablet.

Njen stan nije puno daleko.
Moja firma se nalazi na centru grada, a njen stan malo dalje od centra, ali ne puno.

"Lea! Lea!"

Lupam na vrata i dozivam je.
Zakljucano je.

Zaletim se malo i ramenom udarim u vrata tako ih otvorivsi.

Odmah se zaputim ka dnevnom boravku, a tamo me doceka ona na sred sobe onesvescena.

***

"Gde je bila?"

Resetam Lukasa pitanjima dok posmatram Leu naslonjen pored vrata.

"Kuca Ivanov."

Znaci tako.
Prekrijem lice rukom i izdahnem.

"Zvacu te kasnije."

Kazem mu i prekinem kada primetim da je pocela da se komesa.
Toliko se izmorila da je spavala nekolika sata. Pocelo je da svice.
Rane su joj sanirane, samo da se probudi i vec moze kuci.

"Sta se desilo?"

Mamurno upita i naglo se ustane, ali se odmah vrati u lezeci polozaj drzeci se za glavu.
Naravo da ce je boleti od kolicine lekova koje su joj dali.

"Kako si?"

Pridjem njenom krevetu i povucem stolicu na koju zatim i sjednem.
Pogleda me i zatrepce par puta.
Verovatno sam ja poslednja osoba koju je mislila da ce videti.

"Dobro. Ali odakle ti?"

Sumnjicavo me gleda i pridignu se, a ja joj pomognem da namesti jastuk.

"Alarm, dobio sam obavestenje o alarmu u tvom stanu i dosao sam da vidim da li je sve u redu."

Kazem joj delimicnu istinu, ali ona me jos gleda sumnjicavo.

"Dobro. Ako cemo iskreno ja sam vlasnik firme koja te obezbedjuje. Moji ljudi su me obavestili i ja sam dosao."

Rekao sam joj.

"Hvala, valjda."

Odgovori mi i iscupa infuziju iz ruke.

"Nisi morao da ostanes."

Ustane se iz kreveta i pogleda me pravo u oci.

"Hteo sam da ostanem."

Ustanem se i ja za njom.

"Cudan si covek Leve Belov."

"I ti cudna zena Lea Popovski."

_______

Uzivajte🥰

Ljubim vas i hvala sto citate😘❤️