U plamenu

5.

Lea POV

"Dodji slatkisu."

Zovem Bogdana i on se sa zadovoljstvom popne u moje krilo.

Dunja i Dimitri su otisli na sastanak a ja sam se ponudila da cuvam ovog slatkisa ovde.

"Zdravo Lea."

U kucu udje Aleksejeva devojka, a ja joj uz kisio osmeh uzvratim pozdrav.
Da, ona zivi u porodicnoj kuci Ivanov.

Previse se cini finom, a takve osobe najvise mrzim.

Sjednu ona pored mene ali ja nastavim da je ignorisem i da se igram sa Bogdanom.
Ja njoj ni ime ne znam.

"Zovem se Lidija."

Nisam te pitala, kazem sama u sebi i okrenem se prema njoj.

"Treba li ti nesto?"

Upitam je jer je vec pocela da me nervira.
Sjedi pored mene kao mumija.

"Zelim da pricamo."

Odvali na sta se ja zgrozim.
Ne ne i ne.
Neces taj film gledati.

"Vidi, pokusacu da budem sto finija, ali ne zelim da budemo prijateljice."

Kazem joj istinu.
Ma zabolje me ako sam je na kakav nacin povredila.

"Ali...zasto?"

Ona me upita na rubu suza.

Ma nemoj da me zezas da ce da zaplace sad.
Ne mogu ja ovo, ustanem se i uzmem Bogdana u ruke krecuci ka njegovoj sobi i u tom trenutku Aleksej ulazi u kucu a ona kada ga vidje poce da place.

Mala zmija, ma nije mala nego malo veca, uf kako samo zelim da je lupim u facu.
On ju smiruje i pita je sta je bilo, a ona kada se malo smiri pokaze prstom na mene.

Da Bog da ti opao taj prst, ma sama cu ga okinuti.

"Oprosti!"

Sokirano ih gledam, a on se namrsti.

"Lea, draga si mi ali ne mogu da trpim da se u mojoj kuci lose ponasas prema mojoj devojci."

On kaze, a ona ga zagrli.

"Ja se lose ponasam! Ona je ta koja glumi zrtvu!"

Pocnem ja da se branim ni sama ne znam sto.
Samo me je povredio njegov pogled koji govori da je razocaran u mene.

"Prekini, nesto si joj rekla sto ju je rasplakalo. Zato bih molio da napustis ovu kucu."

On me tera?!
Zbog ove zmije!?

"Zazalices jednog dana. Vratice ti se sve duplo, videces."

Kazem i napustim kucu uzimajuci svoju torbicu i odvodeci Bogdana sa sobom.

"Gde ga vodis?! Vrati dete Lea!"

I u trenutku kad je on izasao vicuci, u dvoriste je uslo auto iz kojeg su ubrzo izasli Dunja i Dimitri.

"Sta se ovde desava?"

Upita Dunja kada mi pridje i poljubi Bogdana u glavicu dok mene kratko zagrli.

"Dunja, izvini, ali izgleda da nisam vise ovde pozeljna. Gospodin doticni me je oterao iz kuce."

Kazem joj i pokazem prstom na Alekseja , a ona i Dimitri odmah pogledaju u njega i njegovu devojku zmiju.

"Kako uopste imas obraza da je oteras posle svega sto je uradila za nas, za tebe?! Spasila je meni zivot, mom muzu i tebi. Da nje nije bilo Dimitri bi bio mrtav!"

Dunja poce da vice na njega i da ga lupa po grudima.

"Dunja, pusti. Idem."

Kazem kada je povucem od njega i predam joj Bogdana.

Otvaram vrata od auta i taman da udjem iza sebe zacujem gospodjicu lazljivicu kako kaze:

-samo to i mozes-

Bacim torbu i zaletim se prema njoj, i pocnem da se otimam kada Aleksej poce da me odmice od nje, ali ipak otmem se i skocim na nju obalivsi je i pritom je udarivsi sakom u nos ne jednom nego ponosna dva puta kad ponovo budem odmaknuta od nje.

"Dunja,Dimitri izvinjavam se na ovome. Ali nekim osobama treba pokazati gde im je mesto."

Kazem im, pokupim svoju torbu i udjem u auto odvozeci se prema svome stanu.

Suze su samo pristizale pa sam se na pola puta do svog stana zaustavila i parkirala kraj ulice pusteci ih sve iz sebe.

Cime sam ja ovo zasluzila?

I nebo cak place sa mnom.

________

Ako ste zamrzeli Alekseja posle ovoga, imate pravo, jer i ja sam

Aliiii, obecavam gospodin misteriozni ce napraviti da uopste i zaboravimo na Aleksejevo postojanje🫣😉

Ljubim vas i hvala sto citate😘❤️