U plamenu

8.

XXX POV

"Gospodine Belov, Vas otac je ovde."

Lukac udje posle kratkog kucanja.

"Usmeri ga prema mojoj kancelariji."

Odgovorim mu i bacim se nazad na papirologiju.

Sta ce sad?
Ne dolazi ovde cesto pa mi je cudno.

"Sinko, vidim dobro napreduje posao!"

Moj otac udje glasno.
On je star covek koji slabo cuje i onda dok prica, on i viče.

"Trudim se tata."

Odgovrim mu i ustanem se da bih mu pomogao da bezbedno sjedne, posto pored slabog sluha ima i slab vid.

Godine su ga uhvatile.

"Gde je Katarina?"

Upitam ga.
Katarina je zena koju sam platio da pazi na mog oca, ima oko cetrdeset godina, i da nije udata ne bih je zaposlio.

"Danas je jednom od njene dece rodjendan, pa sam joj dao slobodno."

Odgovori mi.

"Tata, znas da je opasno da ides sam negde. Niti cujes niti vidis kako treba. Sta ako ti se nesto desi?"

Iznervirano pocnem da mu drzim lekciju dok trljam slepoocnice.
Ovaj covek nije moguc.

"Dosao sam da te pitam da li bi isao sa mnom na neko otvaranje galerije. Znas da nemam sa kim da idem, a ti ljudi su mi dobri prijatelji."

Zapocne on i dobro zna da ne mogu da ga odbijem.
Pa on je moja jedina porodica.

Otpuhnem i on se srecno ustane.
Zna da je pobedio.

"Lukas ce da ti posalje gde i u koliko sati, ja cu doci malo prije."

On kaze i napusti moju kancelariju srecno.

"Mia!"

Zovnem svoju sekretaricu koja odmah udje.

"Izvolite."

Mia je zena kratke crne kose, lepog tela, ne nabacuje se svom sefu, prosto sekretarica za pozeleti.

"Moj otac je dosao, videla si ga verovatno, idi za njim i pomozi mu ako mu bude trebalo nesto. Ukratko, pazi na njega."

Naredim joj dok se u isto vreme bavim nekim papirima.

"U redu."

Odgovori mi i napusti moju kancelariju, a ja upalim svoj telefon sa namerom da gledam neke kamere...

Sta cu?
Nije do mene!

Lea Popovski prica sa nekim na telefon, vise vice, dok se vrti u krug i mase rukama.
Ova zena kao da mi je bacila neke cini.
Zanimanje za nju mi svakim danom sve vise i vise raste.
A onaj kisni dan, ona dva sata provedena sa njom su mi stalno u mislima.

Odmah da se zna, nisam zaljubljen u nju i slicno.
Samo me zanima sta ce devojci od dvadeset i nesto godina najbolje obezbedjenje u drzavi.

Da se ogradim, ovo je prvi put kako ovo radim i verovatno poslednji.

Lea POV

Spremila sam se i sada se vozim ka mestu galerije koju otvaraju prijatelji mojih roditelja.

Majka me je naterala da idem, ali neka je, moram da se trgnem malo.
Jedino sto sam radila jeste jela, trenirala pucanje i samoodbranu.

Na meni je svilena crvena haljina koja je gore uska, ali se siri od kukova i pada.
Ima veliki izrez na levoj nozi i savrsena je.
Obula sam crne stikle i stavila malo zlatnog nakita.
Kosa mi je blago uvijena a sminka je jaka sa crvenim karminom.

Sebi sam morala da davam komplimente deset minuta pred ogledalo i da poziram samo da se vise ne bih osecala kao odbaceno kuce.

Parkirala sam se i izasla iz auta uzimajuci kesu sa nekim skupim vinom.

Predala sam kesu i pozdravila se sa domacinima odmah krecuci ka mojim roditeljima.

Od kada sam se vratila u Rusiju nisam imala prilike da odem kod njih od moje tuge i straha.

Majka me izljubi i izgrli, kao i tata.
Poceli smo da pricamo o mom zivotu u poslednje tri godine, izostavljajuci par detalja.

Sigurno im ne bi bilo sve jedno kada bi im rekla da im je cerkina glava ucenjena na ko zna kolike desetine miliona, a ona se setka slobodno.

Kada su me napokon pustili, prosetala sam do sanka da uzmem nesto da popijem.

"Vidi ga kako je zgodan."

Cujem neku devojku kako kroz uzdah govori drugoj.

"Ne bi mi smetalo da rastrge ovu haljinu sa mene."

Druga sa kikotom kaze prvoj.

Uzmem casu okrecuci se da se odmaknem sto dalje od njih,i ne pitajte kako, ali zagrcnem se na vazduh kada se moje oci sretnu sa ocima zelenim kao suma.

______