U plamenu

16.

Lea POV

Zakljucana sam u kuci!
Stvarno nisam verovala Dunji kada mi je rekla kako se osecala kada je
bila zakljucana u svojoj sobi od strane njenog muza.
Kako kaze, htela je sve da razlupa, a ja kao osoba kakva jesam, ja sam gadjala casom njegov televizor.

Jace je od mene!

Ipak mi ne deluje kao tip koji gleda tv.

Eto, otarasila sam se tv-a i sada ima vise slobodnog prostora u kuci. Napravila sam mu uslugu.

Sedim u dnevnoj sobi i cupkam nogom.
Od kada smo se razisli, od onog njegovog tacka, bila sam u sobi, a kada sam izasla, bum, zakljucana kuca.

Kazu, gospodin Lev nam je naredio.

Ma zabolje mene sto vam je on naredio.
Nisam ja hrcak pa da me drzi zatvorenu.

Poskocim kada se ispred zacuje glasno kocenje guma.

Gospodin je stigao.

Prekrstim noge i pocnem da ispijam caj kada cujem njegove glasne korake.

Uuu, besan je.

"Sta za ime Boga mislis da radis!"

Vikne, a ja ga pogledam i popijem jos jedan gutljaj caja.

"Pijem caj, hoces malo?"

Odgovorim mu.

Seksi je kada je ljut.
Misici mu se na neki cudan nacin izraze, kao i vilica. Grr.

"Lea, dovodis me do ludila! Ponasas se kao razmazeno deriste!"

Nastavlja on da vice posle krace pauze.

"Ja jesam razmazeno deriste."

Odgovorim mu i zabacim kosu unazad.

"Ti..."

Krenu da kaze nesto i zastane, pa opet tako.

"Ti si nemoguca."

Napokon se seti reci i uperi prstom u mene.

"Ako je zbog tv-a, kupicu ti drugi."

Kazem pa se ustanem i rastegnem se.

"Nije zbog glupog televizora, citavu kucu da si polupala zabolje me kurac."

Od kad on psuje?
Zar on nije "gospodin smireni"?
Smiren matrag, gospodin itekako, i to kakav.

"Pa do cega je onda?!"

Rasirim ruke i upitam ga.

"Pokusavam da ti pomognem, da te zastitim, a ti se ponasas kao ludaca!"

"Nikada ti ni nisam trazila pomoc! Mogu sama da se brinem za sebe, kao sto sam do sada!"

Vicemo jedno na drugo, ma ne zna se ko je glasniji.

"Od danas, ma od trenutka kojeg si krocila u moju firmu, ja te pazim i tako ce biti do kraja nasih zivota. Nije me briga svidja li se to tebi ili ne. Mozes da vices, lomis i udaras, ali, dobro zapamti, necu te pustiti da odes. Zabolje me sve za Indiju, jesi li uopste videla sta tamo ljudi rade? Svugde, gde nisi blizu mene je opasno. Tako da ostajes ovde. Pobrinucu se za te ljude i tacka."

Iz vikanja, presao je u normalan ton.
Ja sam ostala bez teksta i samo ga gledam i trepcem.

Opet je rekao tacka, sto znaci, zakljucujem ozbiljan je.

Sjednem na kauc porazeno.

"Leve, ti ljudi su opasni. Sta ako ti nesto urade? Ne bih to oprostila sebi.
Ti... ne znas neke stvari, i volela bih da te drzim podalje od svega ovoga."

Pricam mu kao da je malo dete, a ne vlasnik najboljeg obezbedjenja u drzavi i sire.

"Lea, kao sto sam vec rekao, pomocicu ti, zastiticu te."

On nastavlja po svome.

"Pretpostavljam da vise nema raspravke."

Pogledam ga, a on potvrdi.

Dobro, mozda dobije rat.

_______

Dobro jutro🥰

Evo da vas razbudim malo☺️

Ljubim vas i hvala sto citate😘❤️