Sweet Madness

Chapter 12

*posle tri nedelje*

Amy's P.O.V

U toku ove tri nedelje koliko je već i prošlo, mogu da kažem da mi je ovo bilo najlepših tri nedelje života. Zaista, svaki dan mi je bio ispunjen smehom i osećam se kao najbogatija i najsrećnija osoba na svetu u ovih mojih dvadeset godina života. Zaista je čudno, koliko ti jedna osoba može promeniti život.

U mom slučaju to je Jason. Najdivnije biće na svetu. Dan mi počinje njegovom uobičajenom porukom sa "Dobro jutro, slatkice"- gde mi se momentalno osmeh razvlači i pojave se one štetočine u stomaku. Da, malo je reći da ih mrzim. Onda sledi dopisivanje od dva sata i posle toga mi je tako teško što moram prekinuti razgovor s njim, jer se moram srediti i jesti. Ubrzo nakon toga me on nazove i kaže mi da dolazi kod mene, jer ima nešto da mi kaže.

Čekam ga onda na kauču sa šoljom kafe u ruci sa iščekivanjem i onda kad se zvono oglasi na vratima doslovno otrčim do vrata te ih nespretno otvorim. Kad mu se lik pojavi iza vrata, ciknem od sreće i zagrlim ga najjače što mogu. Uspeo je u tome kad je rekao da će mi njegovi dodiri biti najdraži i da ću uživati dok me grli. Uživam u njegovom dodiru, malo je reći da sam postala zavisna, jer mu stalno tražim da me grli.

Radi to sa takvim zadovoljstvom, a njegova sreća i osmeh je nešto neopisivo najlepše. Bila sam zaista tvrdoglava po pitanju fizičkog kontakta i posle dve nedelje njegovog mukotrpnog ubedjivanja mene i strpljenja.

Konačno sam uspela da mu se prilagodim i da ostavim prošlost iza sebe. On mi je rekao da ništa nije važnije od sopstvene sreće i zadovoljstva. Ako se ti osećaš dobro i spokojno, ne daj da ti ništa ili neko to pokvari.

Uglavnom,posle toga odemo u kuhinju. On sedne za šank i priča mi o umetnosti i zbunjujućim stvarima na koje bi želeo naći odgovor, dok mu ja kuvam kafu i smeškam se, jer se nemoguće ne smejati u njegovoj blizini!

Kasnije mu se i ja pridružim za šankom i od dubokoumnih tema sletimo na to kako treba da probamo palačinku od pola metra. Budemo toliko uzbudjeni u vezi te palačinke da me odma strpa u auto i vozi do štanda sa tim pola-metarskim palačinkama. Iako sva raspala u helankama i širokoj majci koja je plus njegova sa neurednom pundjom, osećam se dobro. Osećam se svojom i njega nije sramota mene.

Kada nam kupi te čuvene palačinke od pola metra sa sve eurokremom i plazmom. Sednemo na obližnju klupicu i sa teškoćama je pokušavamo pojesti. On je pojede pre mene i smeje se dok me gleda sa provokatnim osmehom, dok sam ja još tek na polovini palačinke. Neodustajem i uspem je nekako pojesti gde zamalo svoju dušu ispustim.

Mramicom mi briše uglove usana kao nekom malom detetu.

Usne mu budu blizu mojih i dlan položi na moj obraz, a palcem mi lagano prelazi preko obraza, pa sve do donje usnice. Na samu njegovu blizinu telo mi reaguje i šalje mi milion trnaca kroz kičmu, pa sve do nožnih prstiju. Želim da me poljubi!

Uvek mi bude tako prokleto blizu. Osetim njegov dah na mojim usnama, gde automatski zatvaram oči i blago razdvajam usnice, dok mi donja usnica podrhtava. Drži me tako u neizvesnosti i na kraju me poljubi u obraz i povuče u zagrljaj.

Razočaram se, jer hormoni mi doslovno lude svaki put kad mi je tako blizu i ne uradi ništa. Nije me poljubio od one noći kad sam prvi put bila kod njega kući. Niti je pokušavao, nego me je mučio, jer je znao koliko utiče na mene.

Sa Lau se nisam čula niti znam šta je s njom još od kad smo se posvadjale. Sa Jasonovom majko sam se zaista divno sprijateljila i osećam tu neku majčinsku ljubav. Ljubav koju nisam osetila kroz celo moje detinjstvo i sada je konačno imam. Ne osećam se više usamljeno, jer se Jason trudi da mi ulepša svaki mogući dan. Još kad se setim prošle nedelje kad smo zadremali na mom krevetu i kad sam se posle trgla osećajući nešto vlažno medju nogama.

***

Podigla sam malo jorgan i primetila crvenu fleku na posteljini i donjem delu pidžame. Prodrmala sam Jasona po ruci, ali se samo malo promeškoljio i nastavio spavati.

"Jason, probudi se", nastavila sam tihim glasom. Prodrmala sam ga malo jače i ovog je puta otvorio oči.

"Šta je bilo?", hrapavim, polu snenim glasom je upitao.

"Daj se trgni. Alo, tebi pričam!", drmnem ga još jednom pokušavajući ga održavati budnim.

"Jason, dobila sam treba mi pod hitno uložak i tablete protiv bolova.", na moje reči odma ustane iz kreveta i počne se vrteti u krug pogubljeno u potrazi za trenerkom. Inače spavao je u boksericama.

"Amy kud je ta tvoja mesečnica sad našla da se pojavi. Jedanaest je uveče. Gde da nadjem market koji radi?!"

"Nemoj paničiti nego se obuci. Ima jedan market niže od moje zgrade, videćeš ga. Taj radi 24 sata.", klimnuo je glavom i obuo patike i istrčao iz stana. Trebalo mi je par sekundi da skontam da je izašao bez majce. Divota. Ustala sam iz kreveta i pokupila krvavu posteljinu i oribala je u kupatilo zajedno sa pidžamom i gaćicama. Čekala sam ga tamo i konačno sam čula njegov glas u hodniku.

"Jason u kupatilu sam!", informišem ga i blago odškrinem vrata te uzmem kesicu sa ulošcima i tabletama. Brzo se sredim i izlazim napolje. Odmah popijem jednu tabletu, jer me stomak već počinje boleti. Vratim se nazad u sobu i zateknem ga kako stavlja drugu posteljinu i namešta krevet.

"Hvala ti za ovo. Spasao si me, doslovno."

"Ništa, nego nikako mi neće biti jasno kako krvarite šest dana i ne umrete.", nasmejem se na ovo zadnje i smestim se nazad u krevet.

"Eh ne znam ni ja, a žensko sam."

***