Sweet Madness

Chapter 2

"Jason ja ne verujem da si još uvek nevin! Mislim kako te ne uhvati kriza?!", derao se sa druge strane slušalice moj prijatelj Chris. Njega očito zabole sve živo kad tako javno priča. Mislim da će me sramota pojesti i da neću moći izaći napolje do kraja mog života.

"Chris reci još koju reč na temu moje nevinosti i kunem se isprebijaću te"

"Dobro, jebote. Znaš da se samo zajebavam", viknuo je.

"Onda prestani da pričaš o tome kako nisam imao sex ni sa jednom devojkom", već iznervirano mu kažem.

"Znaš mislim da si gej Jason", ispalio je. Zagrcnuo sam se čipsom i mislim da se gušim. O čoveče ne želim da mi na smrtnici piše kako sam se ugušio od čipsa.

Nakašljao sam se par puta i pljunuo čips u kantu za smeće. Ovo je bilo tako blizu da umrem.

"Halo Jason jesi tu?", Chris-ov glas je dopirao iz telefona. Uzeo sam ga i opet prislonio na uvo. "Zbog tebe sam sad mogao da umrem i to od čipsa!", frustrirano viknem i legnem na fotelju zajedno sa kesicom čokoladnih keksića.

Još mi fali da umrem od ovog slatkiša.

"Ee brate ja moram da idem upravo sam našao jednu sex bombu. Ipak mora neko od nas dvoje da jebe!", kurvetina raspala.

"Nosi se Chris!", prekidam poziv i bacam telefon negde iza sebe.

"Jason jesi ti to upravo bacio telefon?", oh divno.

Sad će na scenu da nastupi moja divna majka i njene životne lekcije.

"Nisam, učinilo ti se", preokrećem očima i dignem se sa fotelje te podignem telefon sa poda. Ovaj dan ide sve bolje od boljeg. Ekran je skroz napukao. Jebem ti iphone, ovaj prokleti telefon koji ne zna ništa drugo osim da se slomi bez razloga. Pa jedva da sam ga i tresnuo.

"Mladiću daj taj telefon", trgao me mamin glas i od straha sam zamalo ispustio ovo sranje od telefona. Preda mnom je stajala žena od otprilike 40 godina, duge smedje kose. I bila je poprilično smirena u ovom trenutku.

Obično bi počela da mi jebe sve po spisku na španskom i da proklinje sve živo, jer sam tako nezahvalan prema njoj. Ali naravno to nije istina. Ja sam, pa, poprilično dobar dečko. "Nije mu ništa", uveravam je i sakrivam telefon iza mojih ledja.

"Ako mu nije ništa daj da ga vidim onda", ispružila je ruku ka meni i gledala me onim smrtnim pogledom. "Okej", sa prenemaganjem sam joj ga dao i uhvatio zalet te počeo da bežim, jer ću sad biti tako mrtav.

"Jason stoko jedna, dušu sam dala za ovaj telefon! Vraćaj se ovamo!"

"Izvini!", otvorio sam ulazna vrata i istrčao napolje. Išao sam niže niz ulicu i taman kad sam hteo preći ulicu na mene je naleteo crni džip. Umreću.

"Pomeraj se!", naskočio sam na džip i držao se sve dok je likuša kočila.

Naglo je zaustavila auto tako da sam pao nazad. Ovo tako boli. Podigao sam pogled i video dve siluete kako stoje preda mnom. "Pa dobro oćeš ti da pogineš ili šta?", obratila mi se mala plavuša. Mislim da je ona vozila džip. "Izvini", zadrhtao sam i podigao se sa poda i očistio se.

Pored nje je stojala devojka tamnije puti od plavuše i imala je zelenu kosu. Čudno.

"Budi zahvalan što znam da baratam ovim autom", hladno je sekla svaku prokletu reč ova mala plavuša. Samo sam se pomakao u stranu i nastavio da je posmatram. Lepa je. I ne znam zašto ovako buljim u nju. Jason prestani. Prodrmao sam glavu okrenuo se i otišao.