Sweet Madness

Chapter 8

Amy's P.O.V

Ah, ta njegova umišljenost. Ovo me poprilično zabavlja. Znam da će biti suprotno. Uvek ću mrzeti fizički dodir, sigurna sam. Dok ne zaboravim što sam ga uopšte i zvala, trebalo bi da promenim temu.

"Dosta o dodirima Jason. Ako ovako nastaviš, zaboraviću šta sam ti uopšte htela i reći.", oslanjam se na jednu nogu i gledam ga direktno u oči. Poprilično intezivno. Usne su mu pune i rozikaste. Kamo sreće da ih mogu okusiti.

"Ajde, pričaj.", prekrštava ruke na grudima i izvija jednu obrvu.

"Pa, jel imaš ti majku?", na trenutak deluje začudjen.

"Da, šta, jel bi je htela upoznati?", zaigrano me pita i ja si automatski lupam šamar. Kako je mogao da razume na taj način?

"Ne ne, pogrešno si razumeo.", uh... Ajde Amy objasni mu.

"Mene je moja zvala pre dvadesetak minuta, otprilike.", uzimam dubok udah.

"I znaš ja s njom nisam pričala 9 godina, jer je ona najveći psihopata na svetu. Um, jednostavno je mrzim. Mislim, kako se iživljavala na meni ko je ne bi mrzeo, jel da?", nervozna sam. Pritisak mi se već diže na samu pomisao nje. Ne mogu da verujem da ću mu ispričati to. Prošlost koju sam krila od svih, 9 godina.

Idalje me posmatrao i pomno slušao. Vilica mu je stegnuta i svaki mišić mu se ocrtava preko bele skoro pa providne majce. Primećujem neki natpis istetoviran preko ključne kosti. On ima prokletu tetovažu? Pogled opet usmeravam na njegovo lice i vidim te prelepe smedje oči. Jebote, nikad nebi pomislila da on ima tetovažu. Možda ih ima još. Moram saznati.

"Amy, tvoja majka..ona, ona te zlostavljala?", usnica mu podrhtava i sad još više steže kraj majce. Ovo zvuči tako okrutno kad se izgovori na glas, nego što sam mislila.

"Da, Jason. Zlostavljala me.", okrećem glavu na stranu. Ne želim da me gleda.

Jason's P.O.V

Srce mi se steže, a puls ubrzava. Ne znam šta da kažem. Pogled joj luta svugde, samo ne na meni. To je tako okrutno. Na samu pomisao Amy i njene majke kako je zlostavlja mi se slama srce. Slike mi se sve motaju po glavi gde je njena majka tuče, a ona bespomoćno pokušava da pobegne. Sad kad je gledam, sve dolazi na svoje mesto. Njena majka joj je uništila detinjstvo, dok sam ja plakao za lizalicom koju mi moja nije htela kupiti. Kad pomislim da je ona proživljavala pakao, dok je meni problem predstavljalo kako ću dohvatiti slatkiše sa gornje police u kuhinji. Osećam se užasno i imam potrebu da joj pomognem. Tako je. Moram joj pomoći i učiniti je srećnom. Mislim da zaslužuje to.

"Hajde, upadaj u auto. Idemo kod mene kući.", okrenuo sam se i krenuo ka autu.

"Šta? Ne mogu Jason, jel znaš da je 3 ujutro?", šokirana je. Tako je sva slatka, iako to ne zna.

"Mojoj mami neće smetati. Usput biće joj drago da te upozna. Veruj mi.", odlučan sam u ovome. Iako je ona stranac za mene, potrudiću se da je bolje upoznam. Dozvoliću joj da mi udje u život. Sve ću joj dozvoliti. Kunem se da će biti voljena, vremenom. Da, trebaće nam vremena.

"Ali Jason, nema potrebe. Imam svoj stan. Neću.", isuse zar mora biti tako tvrdoglava?

"Ne kukaj, nego kreni.", frknula je i uzdahnula duboko. Čuo sam korake, pa potom otvaranje i zatvaranje vrata. Zadovoljno se smešim, jer me poslušala uz malo prenemaganja. Okrećem auto, i krećem dok je ona iza mene i prati me.

***

Amy's P.O.V

Zastao je ispred valjda njegove kuće. Parkirala sam se iza njega i izašla iz auto te jako zalupila vrata. Krenuo je popločanom stazom ka vratima. Iako je bio mrak, delimično sam mogla videti da je okolo bila fino pokošena trava i na desnoj strani je stojala velika ljuljaška i mali sto ispred nje. Kuća je spolja izgledala kao i druge. Lepa montažna neke krem boje, ja mislim. Lampe na terasi su je osvetljavale i delovalo je spokojno. Otvorio je vrata i pustio me prvu da udjem. S leve strane je ja mislim bila dnevna soba, napred se pružao hodnik i stepenice. Zatvorio je vrata za sobom i okačio ključeve.

"Hajde slobodno udji.", znam da je imao nagon da me pogura ka dnevnoj, ali se suzdržao. Bolje mu je. Ušla sam i osmotrila sobu. Na komodi je bio veliki tv, kauč i dve fotelje rasporedjene na sredini. A kuhinju i dnevnu je delio šank. Zapravo ovo je ista kao moja kuća samo drugi raspored stvari.

"Jesi žedna možda?", trgnuo me njegov glas. Odmahnula sam glavom i sela na fotelju koja je bila okrenuta ka kuhinji. Bio mi je okrenut ledjima. Nešto je rondao po frižideru, pa ga zatvorio. Doslovno sam buljila i pratila njegove pokrete, dok se nije okrenuo. Tad sam skrenula pogled i gledala u plafon. Providna sam. Znam.

"Jason?", nežni glas je dopirao sa stepenica i žena srednjih godina u crnom ogrtaču stojala je na pragu, naslonjena ramenom na zid.

"Hej mama, izvini ako sam te probudio", prišao joj je i poljubio u čelo. Pomazila ga je po ruci i nasmešila. Malo mi je neugodno. Trebala sam biti u svom stanu da popričam s Lau, a ne ovde.

"Ko je ova mlada dama?", krenula je ka meni i ja sam ustuknula i nogom opalila fotelju. Moj mali prst ovo nije zaslužio.

"Mama, ovo je Amy. Znaš o kojoj sam ti pričao juče.", on je pričao o meni. Kad pre jebote? Nasmejala mi se i uhvatila za ruku. Momentalno sam se ukočila, i puls mi je rastao. Ajde, Amy neće ti žena ništa. Kontroliši se. Čak se i Jason ukočio čekajući moju reakciju.

"Drago mi je što vas upoznajem. Izvinite što smo vas probudili..", doslovno drhtim i pokušavam ostati mirna, al' to je prosto nemoguće.

"Mila moja, u redu je ionako nisam mogla spavati.", sklonila je ruku sa moje i laknulo mi je. Osmeh na licu koji sam imala je bio sve samo ne lep.

"Oćete da spavate možda? Jasonova soba je spremna. Žao mi je što nemamo više soba, pa ćeš biti sa Jasonom, ako ti ne smeta.", čeka moj odgovor i ne znam šta mi je al kažem jedno tiho: "Uredu." Jason je očito šokiran mojom saglasnosti. I ja sam.

"Divno. Jason odvedi je gore i odspavajte. Treba vam.", klimnuo je glavom i sačekao me. Penjala sam se stepenicama. Išao je ispred mene i otvorio vrata s desne strane. Pustio me unutra i tu me sačekao veliki bračni krevet. J e b o t e.

"Nemam ženskaste stvari, pa.. oćeš moju majcu imam par velikih.", šok za šokom.

"Ček, spavaćemo zajedno? I treba da se skinem?", da ja sam loša ovo ono. Ali nikad u mojih 20 godina života nisam spavala sa momkom u istom krevetu. To je definitivno novo za mene. Prvoklasna devica.

"Da, plašiš se, zar ne?", provocira me.

"Ne, ja se ničega ne plašim. Daj mi tu majcu.", provokativno se smeši i vadi iz ormana crnu majcu. Grabim mu je iz ruke i pokazujem mu rukom da se okrene.

"I nemoj slučajno da viriš!", upozoravam ga, a on se smeje. Meni ništa nije smešno.

"Prava si devojčica, Amy."

"Začepi.", brzo skidam suknju, top i navlačim njegovu majcu. Skidam vansice i stavljam ih pored stvari.

"Gde je kupatilo?", okreće se ka meni i pljusak intezivnog pogleda koji mi pruža je previše za mene. Dublje diše i malo mi to smeta.

"Skroz na kraju hodnika, levo.", klimam glavom i brzo izlazim iz njegove sobe. Silazim niz stepenica i preskačem poslednje tri. Trčim do kraja hodnika i upadam u kupatilo. Brzo se umivam hladnom vodom. Rukama se oslonim na lavabo i posmatram svoj odraz u ogledalu.

Kao što sam i mislila. Obrazi su mi crveni, a srce mi lupa 100 na sat. Jel moguće da me onako besramno odmeravao? Majka priroda je bila dobra prema meni, što mi se sada definitivno ne svidja. Povlačim majcu više dole, ali nema potrebe. Ogromna je i imam crne čarape koje idu preko kolena.

Delujem slatko? Privlačno?

"Amy idi u krevet...", razum se meša. Ako ovo preživim, preživela sam. Penjem se nazad i stajem ispred vrata. Zašto sam nervozna? Samo ćemo spavati. Sutra ujutro idem kući. Ništa strašno. Sklapam oči i ulazim unutra. Pognula sam glavu i zavukla se u krevet.

Otvaranje i zatvaranje, ponovo čujem korake. Znam da je on. Osetim udubljenje i kako me pokriva belim jorganom. Držim oči čvrsto zatvorene praveći se da spavam. Dlan mu prelazi preko mog obraza i ramena. Osećam njegov pogled i vreo dah blizu usana.

Neće me valjda poljubiti dok spavam? Jedva izdržavam kako mi dodiruje obraz i rame, sad će me i poljubiti?

"Laku noć.", meke usne se naslanjaju na moje.