Sweet Madness

Chapter 11

Skupila je šake u pesnice i videlo joj se na licu da se suzdržava ne zaplakati. Šta ćeš. Istina boli, a ona nikad nije dobro podnosila istinu. Zatvorila je oči na trenutak i duboko uzdahnula. Ja još uvek sedim na krevetu i čekam da ona izadje. Okreće mi ledja i izlazi iz sobe.

Zalupila je vratima i sručim se nazad na krevet. Smatrala sam je ustvari prijateljicom. Osećam se krivom, a nisam. Ekran od telefona mi se upali i brzo se javim, ni ne gledajući ko me zove.

"Jesi još ljuta na mene?", još mi i on fali.

"Jason, koji kurac?", taj dečko nije normalan. Šta oće? Rekla sam da ću ga ja zvati i da ljuta sam.

"Da ja sam slatkice, nego jesi još uvek ljuta?", mogu se zakleti da se trenutno smeje.

"Jesam", hladno odgovaram. Trudim se ustvari, ali mi kikot pobegne sa usana. To su ti pokušaji kad želim biti ozbiljna i hladna, a ne mogu.

"Lažeš mi. Kunem se da sad vrtiš kosu medju prstima, jel tako?"

"Ne, pff o čemu ti?", istina je. Vrtim pramen kose medju prstima i to radim samo kad sam uzbudjena. Znači mi što je on prvi zvao. Da sam ga ja zvala to bi bilo za dva meseca.

"Spremi se, želim da te odvedem negde."

"Gde?", znatiželja mi je odmah proradila.

"Saznaćeš sad se spremiš. Znam da vama ženskama treba više vremena."

"Hej, ja nisam kao ostale devojke. To si mogao odma zaključiti."

"Naravno slatkice, sad požuri tu sam za 20 minuta.", čekaj upravo mi je dao 20 minuta da se spremim? Jel on prso ili šta? Nema šanse da uspem.

"Jason ne mogu stići za 20 minuta, alo!"

"15 minuta, slatkice ja sam blizu bolje požuri.", i taman kad sam mu htela odvratiti on mi poklopi. Ustanem iz kreveta i isprevrnem sve stvari sa stolice na pod. Hmhm...crne farmerice i crnu kratku majcu. Nadam se da će odgovarati. Utrčala sam u kupatilo i skinula trenerku i majcu sa sebe te ih bacila pored.

Nameštam toplu vodu i ulazim u tuš-kabinu. Par minuta mi oduzima tuširanje, te uzimam peškir i odmotam ga oko tela. Umivam se i perem zube još jednom. Uzimam set sa šminkom i stavljam pudera da mi prekrije nepravilnosti i podočnjake na licu. Iscrtavam preciznu liniju ajlajnerom i nanosim maskaru. Na usne stavljam samo malo sjajila i još mi preostaje samo da se obučem. Brzo navlačim gaćice i grudnjak, pa potom farmerice i majcu.

Obuvam bele nike forsice i gledam se u ogledalo. Isuse da nisam malo preterala sa ovim sredjivanjem? To je samo Jason. Kucanje na vratima mi odvrati pažnju i brzo ih otvaram. Ispred mene stoji Jason sa širokim osmehom i... o moj bože crno mu tako dobro stoji. A tek parfem, oh u raju sam. Pucne mi prstima kod očiju i vratim se u realnost.

"Spremna?", samo sam klimnula glavom i pokupila ključeve i telefon te zaključala vrata. Sišli smo dole i pokušao je biti kavaljer otvoriti mi vrata od auta, al' sam ga preduhitrila i otvorila ih sama. Izvini Jason, to ne pali kod mene.

***

Jason's P.O.V

Doveo sam je na teren za košarku. Izraz lica joj je bio malo reći srećan. Blistala je od sreće, a osmeh joj je neopisivo savršen.

"Ajme, Jason igraćemo košarku, zar ne?", uzela je loptu sa poda i tapkala je par puta i bacila na koš. Naravno, lopta je lagano prošla kroz obruč i ona je zadovoljno počela skakati od sreće.

"Da, igraćemo je.", približavao sam joj se i uzeo joj loptu iz ruke. Namrštila se na to i pokušavala je uzeti. Nije joj polazilo za rukom.

"Igraćemo na celom terenu."

"Pa hajde da igramo onda.", stala je na sredinu i loptu sam bacio dosta visoko. Naravno uhvatila je prva i počela voditi do mog koša. Presreo sam je i preoteo loptu. Nacentrirao sam koš i pucao. Dao sam gol i nasmejao se. Na trenutak moje ne pažnje je uzela loptu i vodila je do koša. Pokušao sam joj uzeti, ali je ovog puta tako dobro baratala njom. Imala je punu kontrolu i uspela mi je zakucati.

"Nisi loša.", zadihano je pohvalim.

"Hah šta si očekivao?"

"Pa iskreno da nećeš znati i onda bi te ja morao učiti, ali vidim da nema potrebe.", tapkala je loptu o pod i provokativno se smešila.

"Igramo do 10 majstore."

***

Amy's P.O.V

"Ne mogu da verujem da si me pobedila!", smejem se idalje i jednostavno se ne mogu obuzdati. Uzimam gutljaj odlične kafe.

"Hej, Jason hvala ti za ovo danas."

"Šta se desilo sada?", prevrće očima i u ovih 4 sata koja smo proveli zajedno mi je zaista bilo lepo. Ispričali smo se i upoznali mnogo bolje. Znam da nisam jedina koja je imala ružno detinjstvo. Imao je i on. Njega je otac ostavio što je poprilično teško za njega, jer je tad imao 8 godina. Mogla sam slobodno pričati s njim o svemu, čak i o najglupljim stvarima. Malo je reći da se nisam dobro provela, jer jesam.

"Pa, posvadjala sam se sa jedinom drugaricom koju sam imala. To se danas desilo i uopšte nisam razočarana.", posmatrao me je i pio kafu.

"Okej, možda jesam malo, ali okej sam."

"Vidiš kao da sam znao da te trebam izvući iz kuće, zar ne?"

"Tako je.", opet sam se nasmejala.

"Hoćemo nešto jesti? Gladna sam. Umirem ustvari.", sklanjam pogled na meni.

"Oh naravno. Izvini Mell, oćemo da naručimo!", obratio se crvenokosoj devojci za pultom. Odmah je došla do nas sa blokčićem u ruci.

"Ja ću veliku porciju sladoleda i još jednu kafu.", brzo je to zapisala, pa usmerila pogled na Jasona.

"Uobičajeno Mell.", klimnula je glavom i otišla.

"Koja je tvoja 'uobičajena' narudžbina?", pitam znatiželjno i on se tajanstveno nasmeši.

"Palačinke sa bananama, eurokremom, plazmom i čokoladnim prelivom."

"Volim te.", ispucala sam na šta se on zagrcnuo.

"Takve palačinke su igrom slučaja i moje omiljene, idiote."