Sweet Madness

Chapter 21

Amy's P.O.V

Stigli smo na aerodrom i krenuli smo ka čekaonici. Jason je otišao staviti kofer na pokretnu traku, a ja sam sela na stolicu. Ruke sam skupila u krilo i nervozno stiskala prste.

Nadam se da ništa nisam zaboravila.

Lekovi!

Brzo sam uzela torbicu i počela preturati po njoj. Uzdahnula sam u olakšanju kad sam napipala kutijicu lekova.

Zamalo da doživim srčani. Jason je seo pored mene i prebacio ruku preko mog ramena. Naslonila sam glavu na njegova prsa i posmatrala ljude oko sebe.

Jedni su trčali, neki su pričali na telefon, treći čitali nešto ili strpljivo čekali da se oglasi na zvučniku da je red na njihov avion.

Treperim od sreće i jedva čekam da stignemo tamo. Nemačka me uvek fascinirala, ali i druge države u Evropi.

Pogledam Jasona, a njemu je pogled neodredjen. Čeljust mu je stegnuta i cupka nogom.

"Zašto si nervozan?"

Doživio me posle par minuta i odmahnuo glavom.

"Ništa o čemu bi trebala brinuti.", hladno odgovori.

Taman kad sam htela dodati još nešto oglasio se ženski glas preko zvučnika da je sledeći let za Nemačku.

Uzeo me za ruku i krenuli smo do dva hodnika koja vode na ulaz u avion.

"Vaše karte?", obratila nam se stjuardesa sa osmehom. Jason joj je pružio karte i krenuli smo kroz hodnik.

Druga stjuardesa nas je sprovela do naših sedišta.

Sela sam do prozora i izvadila telefon i slušalice.

Priključila sam ih na telefon i stavila jednu slušalicu u uvo pa i drugu. Vrtila sam po playlisti i pustila Ain't nobody. Naslonila sam se na sedište i privezala pojas, te prebacila telefon na režim rada u avionu.

***

Jason's P.O.V

Zaspala je te sam joj izvadio slušalice i spremio ih u njenu torbicu. Uzeo sam je za desnu ruku i prislonio mojim usnama. Želim da joj ovo bude ne zaboravno putovanje i boravak u Nemačkoj, jer će joj to biti poslednji.

***

"Ako se ne budeš držala za mene, pašćeš.", hvatam je oko struka jednom rukom, a drugom vučem kofer za sobom.

"Nisam dete. Znam da hodam.", zapela je o svoju nogu i zamalo pala.

"Vidim kako znaš. Ukomirana si.", čvršće je privijem uz sebe i tražim pogledom neki taxi.

Mahnem jednom rukom i taxi se parkira ispred nas. Otvorim vrata i smestim je na zadnje sedište, a kofer stavim u gepek. Sednem pored nje i na retrovizoru mi se osmehne čovek.

"Dobar dan, dokle vam treba prevoz?", uljudno mi se obratio vozač

"Do hotela Aida am Kurfürstendamm", klimnuo je glavom i naslonio sam se na sedište.

"Jason nisam znala da znaš pričati nemački.", iznenadjeno je dodala Amy. Pogledao sam je i nasmešio se.

"Tata mi je bio rodom iz Nemačke, a mama iz Španske kao što si mogla da pretpostaviš po njenom akcentu. Imao sam privatne časove iz Nemačkog jezika. Bilo je obavezno da ga znam.", klimnula je glavom i sklopila je oči prepuštajući se opet snu. Trebaće nam malo vremena do tog hotela. Mogao bi joj pokazati stanicu Zoo.

Nisam ni primetio da je taxi stao.

"Stigli smo, gospodine."

"Koliko sam vam dužan?", pitao sam dok sam vadio novčanik iz džepa.

"20 €", pružio sam mu novčanicu od 20 evra i prodrmao Amy po ramenu. Trgla se, ali ne dovoljno da ustane.

Izvadio sam kofer iz gepeka i uzeo je opet oko struka. Bože, bolje sad da je ostavim da odspava ceo dan, nego da mi zakucava.

Vrata od hotela su se automatski otvorila i polako smo ušli unutra. Stavio sam je na jednu fotelju da sedne, dok ja preuzmem ključeve sa recepcije.

Prišao sam šalteru i dotrčao je jedan mladić.

"Dobar dan, kako vam mogu pomoći?"

"Imam ovde rezervaciju na mesec dana. Rezervacija je na prezime Robertson." dao sam mu dokumenta i moj pasoš.

"Oh, gospodine Robertson dobrodošli, vaša soba je 56.",pružio mi je ključeve i uzeo ih.

"Uživajte u boravku.", klimnuo sam glavom i vratio se nazad po Amy i kofer.

"Dušo, ajde dobili smo ključeve od sobe.", podignuo sam je polako i zevnula je. Uzeo sam kofer i nju uzeo za ruku. Ušli smo u lift i pritisnuo sam dugme za 3. sprat.

"Čula sam te kako pričaš s njim. Jako si seksi kad pričaš na nemačkom.", tiho je promrljala, ali dovoljno da je čujem. Nasmejao sam se, onako od srca i poljubio je u obraz idalje se smešeći.

"Ne znaš šta pričaš. Ukomirana si."

"Znam!", pospano je odgovorila i vrata od lifta su se otvorila. Izašli smo i ugurao sam ključ u bravu od vrata. Čulo se škljocanje i propustio sam je da prva udje.

Odmah je izula patike i ravno otišla do kreveta i bacila se na njega.

Zatvorio sam vrata za sobom i kofer ostavio u hodniku.

Apartman je poprilično lep. Iz hodnika odma napred je spavaća soba, a levo od sobe je mala kuhinja i dnevni boravak. Dovoljno nam je na mesec dana iako ona ne zna koliko ostajemo ovde.

Osetim malene ruke obavijene oko struka i čvrst stisak.

"Ne želim da spavam sama.", tiho promrlja i okrenem se ka njoj. Približim je više sebi i dlan postavim na njen obraz. Trzne se malo i prati me tim njenim plavim očima. Usne približim na milimetar od njenih i ostavim dubok i strasan poljubac. Obožavam kad se njene meke usne nadju na mojim.

Odmaknem se i uzmem je u naručje kao mladenku.

Cikne od iznenadjenja i odvedem nas u sobu zatvarajući vrata za sobom.

A/N
Oh kako ja uživam njih dvoje opisivati to je nemoguće. Nadam se da vam se svidja.