Sweet Madness

Chapter 20

Jason's P.O.V

Znao sam da će doći do ovoga, ali ne tako brzo. Planiram joj ulepšati poslednje mesece života. Zaista je zaslužila sve najbolje.

Meni je samo to što neću moći bez nje. Neću se moći vezati za neku drugu devojku, kad ona bude napustila ovaj svet. Mene. Biće mi jednostavno preteško.

Osećam kako mi se steže oko srca i oči me peku. Prete da će pustiti suze, ali nema šanse više da plačem. Tako mi se jebeno uvukla pod kožu i u srce. Njenim karakterom, drskim i ironičnim načinom pričanja. Zbog toga mi se i svidela.

Njena plava kosa i bleda put. Plave oči koja izgledaju kao dva plava jezera. Duboka koja skrivaju tajnu iz detinjstva. Ali ona to uspeva da sakrije i niko nebi ni skontao u prolazu kad bi je video da je doživela toliko toga. Puno se namučila i na kraju svega toga je čeka smrt.

"Jason!", preneo me iz razmišljanja njen glas i brzo sam ušao u sobu.

"Šta je bi- Šta se ovde dogodilo?", zinuo sam od zbunjenosti i šoka. Soba koja je inače uredna, sada izgleda kao da su dve atomske bombe pale na nju.

"Ne znam šta da obučem.", frustrirano je bacila farmerice iza sebe i sela na krevet.

"Vi žene niste normalne..", tiho sam promrljao.

"Šta si rekao?", pogledala me ubistvenim pogledom.

"Od ovoliko odeće"- pokazivao sam prstom na razbacanu odeću-"ti nemaš šta da obučeš? Mora da me zajebavaš.", zabila je glavu u jastuk i nešto mrmljala što baš nisam razumeo.

"Okej, okej. Obuci bilo šta lepa si i ovako i onako.", seo sam pored nje i prstima joj kružio po ledjima. Podigla je malo glavu i bradu naslonila na ruku.

"Ti nisi žensko. Ti nemaš apsolutno o ničemu da brineš. Oću da sam muško.", nadurila se i ponovo zabila glavu u jastuk.

"Nisam ja kriv što sam muško."

"Jesi."

"Nisam."

"Jesi."

"Nisam."

"Jesi, moja mora da bude zadnja!", blago me puknula u rame i oborio sam je na krevet nameštajući se izmedju njenih nogu. Usne sam spojio sa njenim i lenjo je ljubio dok sam ruku zavukao ispod njene majce i mazio joj stomak. Zastenjala je malo i prešao sam na vrat.

Ostavljao sam vlažne poljubce i mrsio joj kosu. Bože predivna je.

Odmakao sam se malo od nje i povukao je za sobom da mi legne na prsa. Zagrlio sam je snažno i poljubio u čelo.

"Jason..", prstom je išla po mojim prsima, pa preko stomaka.

"Mm?"

"Hvala ti što si uz mene, ali šta ćeš raditi znaš kad ja...", prekinuo sam je. Idalje mi je teško to prihvatiti.

"Ništa. Voleću te idalje najviše. Obećavam da se to neće promeniti ni za 10, 15 godina. Iako budem našao neku drugu, ona neće biti ti. Neće te moći zameniti."

"Ali ja želim da budeš srećan posle mene.", tužno odgovara. I ja bi to voleo. Možda i hoću...jednog dana.

"Hajde da ne pričamo o tome. Idalje si živa.", klimnula je glavom i još više se stisla uz mene.

Kosa joj je pala preko lica, pa sam joj prstima sklonio i igrao se njenim pramenovima. Pitam se da li da joj kažem sada za iznenadjenje koje sam joj pripremio.

Jednom prilikom je rekla kad sam je vodio na terapije da bi volela posetiti Nemačku. Razmišljao sam o tome da kupim karte i napokon sam ih uspeo kupiti. Ostale su poslednje dve i mogu reći da sam imao sreće.

"Amy, rekla si da bi volela posetiti Nemačku, jel?"

"Da, šta s tim?", podigla se sa mene i sela u turski sed okrenuta meni.

"Pa...uspeo sam nabaviti karte! Pakuj se idemo za manje od dva sata!", viknuo sam i skočio sa kreveta. Ustala je počela vrištati nekontrolisano. Potrčala mi je u zagrljaj i obavile noge oko mog struka.

"Ne verujem, zaista idemo u Nemačku!", ciknula je i spustila noge na pod. Otvorila je orman i izvadila veliki kofer. Počela je trpati moje i njene stvari u njega. Pomogao sam joj i nekako smo ga uspeli zatvoriti.

Otrčala je u kupatilo sa stvarima da se obuče dok sam ja nameštao krevet i odneo kofer u hodnik.

Amy's P.O.V

Jebeno sam uzbudjena. Smotano ulazim u tuš kabinu i puštam topao mlaz vode da me malo smiri i opusti. Isključim tuš i odmotam peškir oko mog tela.

Iščešljavam kosu brzim pokretima i navlačim na sebe gaćice i grudnjak. Preko toga oblačim običnu belu majcu i crne farmerice.

Izlazim brzo iz kupatila sa peškirom u ruci. Peškir ostavljam preko barske stolice i uzimam torbicu i u nju stavljam pasoš i neka dokumenta. Bože, mrzim kad sam ovako neorganizovana.

"Jel si spremna?", viče iz hodnika.

"Da!", prebacujem torbicu preko ramena i uzimam ključeve i telefon. Izlazim iz stana i brzo ga zaključavam te ubacim ključeve u torbicu.

Strčavam niz stepenice, jer me mrzi da čekam lift. Izadjem napolje i dotrčim do auta i smestim se na sedište.

Jason zatvara gepek i seda na vozačevo mesto i ubacuje ključ te pali auto. Daje po gasu u krenemo ka aerodromu. Ne mogu opisati koliko sam sretna.