I Want My Old Life. \\H.S\\

I Want My Old Life

9.Poglavlje

Čekajuči dečka kovrđave kose da izađe iz svoje 'jazbine'polako gubim strpljenje,što me ladno ali i grubo dovede do situacije da velikim koracima došetam do njegove sobe.
Prizor je bio čudan,pusto,i bez ičega,police prazne,stolovi prazni,sve.
Jedino dečko imenom Harry i par stvari koje ubrajaju krevet,police,stol,ormar i stolica.
"Imaš pravo ulaziti u moju sobu inače?" kaaže odjednom i ujedno mene probudi iz razmišljanja.
"Hoćeš li mi dovraga reći koji kurac izvodiš??" povisila sam ton a on? On mrtav ladan stoji i promatra me bezvoljno "tebe ću riješiti kasnije,sada se spremaj,mogla si to već obaviti 100 puta" došao je do mene i gurnio me iz sobe čime odma poprimam efekat hladnog hodnika,stojala sam tako,pa,par minuta dok nisam razjasnila neke stvari. Odlazimo? Ali,kamo?

Moje sad umorne i teške noge ni od čega dovela sam do svoje sobe. Uzela svoj ljubočasti kofer i počela se spremati,po naredbi gospodina.

Spremanje nije dugo trajalo,naravno,koliko god ja voljela biti bar u krevetu i spavat ja moram ići Bogu iza nogu. A još ne znam ni kamo. Neka mi samo kaže da idemo na drugi kraj svijeta. Mah.

Ubrzo,razglas,tojest,zvuk kucanja odjekne sobom što me natjera na pogled prema tamo.
Nitko drugi nego misterijozni Harry sa još misterioznijim torbama.
"Ustani s tog poda već jednom i pokreni se,nemaš 90 godina" rekao je to nekako,hladno,jadno,zapravo,kao da je sve to pljunio,što prije,da završi bilo koji kontakt sa mnom. Jadno. Ako me je već ukrao,može bar pričat sa mnom,mada,i to je suludo,mi nismo ništa,ali,nije me briga,nadam se..

Ustala sam nekako spontano i tupavo dok jee on promatrao svaki moj pokret što me je iznerviralo do bola. I dalje je držao taj glupi usrani pogled koji nikada neću razumjeti.

Prošla sam pored njega i udarila ga ramenom od njegovo. Pokušala sam biti što hladnija,ipak mora i on zmat da nije jedini.

Uhvativši njegova ruka moju,koračam par koraka unazat te se susrećem sa zelenim podlim očima koje oduzimaju zrak.
"Nitko ti nije dao odobrenje da me ignoriraš srce" pri tom,oštrom govoru prima me za bradu,jako i hladno,bez ikakvog osjećaja.
"Ja ne znam tko to cijelo vrijeme pokušava postić" rekla sam pomalo tiho jer,nisam htjela ponovo se svađati ili zaraditi još koje drvo šljiva.
Lagano, čekaj,LAGANO? Woah,lagano je pustio moju bradu koja je sad stojala ravno i normalno. Pogled mi je bio na njegovim prsima. Jebi ga,mala sam.

On se naravno,odmaknio za moju sreću i puhnio,uzdahnio duboko,i počeo neočekivani govor.
"Slušaj,nemoj se uplašiti,ali,sranja su veća nego što misliš,traže me,traže i tebe,ne znam iz točno kojeg razloga,ali po svuda su,zakazan nam je avion,točno za sat vremena,odlazimo u LA,znam,daleko je,ali jedini način da se spasimo. Ne pitaj ništa,ama baš ništa,ne treba ti da znaš više od toga"rekao je sve nek tiho,sporo i čudno?
A ja?
Stojala san ukipljena,otvorenih usta i raširenih očiju,ne vjerujući onome što sam čula. Ovo je previše za mene.
On je stojao i gledao u mene,bolje rečeno,blejio,zamišljeno.
"Ja..ja.." počela sam govorit kroz pauze što je njega trgnilo iz razmišlljanja?
"Nemoj ništa,samo,ne mogu pričat sada o tome,molim te,idemo,nemamo vremena" požurivao me je,pokušavala sam se pomaknit,i uspjelaa sam,nakon 10-og puta.

Koračamo hodnikom,praznim i hladnim hodnikom koji nas spaja sa svim sobama,ubrzo,prelazimo na stepenice pa dnevni boravak,kučni prag i dvorište. To je to. Kraj.
Još,aerodrom,avion i,toe to. Još jedan početak i prolagodbe.
Nismo pričali u autu,naravno,nisam ni mogla,a ni on nije bio neke volje.
Ništa se neće promjeniti,jedino okolina,a njegovo šugavo ponašanje će ostati isto,ignorirat će me,možda udariti još koji put,da..

A\N
Vote&kom ostavite ako vam se sviđa.
Lyall xx