EMPTY FEELING

15)Doručak

(Stigao je još jedan nastavak! Znate šta trebate raditi. xo)

Katherin POV

Mamurluk i bol su dva najgora neprijatelja mladih osoba, pogotovo studenata koji žive kao da sutra ne postoji. Čovek nije lutka koja nepomično stoji na jednom mestu i nema osećanja, već osoba koja žudi za promenama i uzbuđenjima koja će ulepšati svaki novi dan.

Jer takvi smo mi, nas nije lako navići na samo jednu, određenu stvar. Mi ćemo uvek žudeti za nečim većim, boljim, za promenama koje će osvežiti sivilo našeg života.

Da nije bilo Jesy ne bih shvatila koliko mi je bila potrebna promena, već bih se nastavila gušiti u sivilu svog života i dopustila da moje telo i duša pate. Izgleda da je moja drugarica znala to bolje od mene same.

Sinoć sam na onu žurku otišla samo zbog sebe i svoje inspiracije koja mi se opet vratila, ali da bih je oslobodila trebam se prvo rešiti ovog mamurluka koji svojim bolom urniše moje misli.

Polako se podignem na drvenom krevetu, koji škripi pod težinom mog tela kao da pokazuje koliko je istrošen i star, i da nisam jedina osoba koja je na njemu spavala. Namestim jastuk na uzglavlje i zažmurim kada mi iznenađujuća jačina bola prođe kroz čelo.

Jutros mi smeta sunčeva svetlost i njene tople niti sada nisu dobrodošle. Želim da ustanem i povučem zavesu, ali nemam snage. Duboko uzdahnem i zevnem, pa osetim suvoću usana. Razgledam sobu i na suprotnoj strani vidim malenu osobu umotanu u pokrivač i plave pramenove kose razlivene svuda po belom jastuku.

Pored mene, na mom malenom, drvenom stolu ugledam flašu vode koju u rekordnom vremenu dohvatim, kao i tabletu koju izvadim iz zaštitne folije. Progutam je zajedno sa okrepljujućom tečnosti. Halapljivo uzimam svaki gutljaj kao da se plašim žeđi, a onda uzmem mali, beli, presavijeni papir.

U čudu izbečim oči dok čitam sadržaj koji je bio sakriven od mojih očiju: Kate uzmi ovaj lek i vodu, jer znam koliko će ti trebati. Nadam se da si dobro. Javi se. 

Alex

Šok mi je odjednom obuzeo telo, ne mogu se pomeriti sa mesta i  prestati čitati napisane reči.
Vau! Ovaj dečko ozbiljno se nameračio da me za kratki period što više iznenadi.

Vratim papir na sto, i legnem nazad u krevet. Namestim umorno telo i pokrijem se, skoncentrisana smirujem disanje dok se prisećam sinoćnih događaja.

Ne kajem se što sam sinoć otišla na onu žurku, koliko se kajem što ništa pre nje nisam jela. Bilo je lepo pijuckati piće sa Jesy, dok smo sa onog kauča imale pogled na privremeni podijum dnevne sobe. Svakim sledećim pićem smejale smo se i glupirale sve više, ogovarale devojke koje su kao kurve šetale oko nas, dok se iz zvučnika nije začula moja omiljena muzika.

Nismo ni primetile da se broj pića sve više povećao, dok nismo ustale i osetile vrtoglavost. Ljudi oko mene i pod blago su se vrteli, i sve mi je bilo smešno. Brzo me uhvatilo moje omiljeno piće, jer me njegova slatkoća terala da sve češće čašu prinesem usnama.

I to je bio početak mog začaranog kruga, a toga nisam ni bila svesna.

Bila sam opuštena i srećna dok je u mojim venama kolao alkohol. Svaka sledeća pesma pokretala je moje telo, i činila sve više oznojanom. Svaki sledeći takt uvukao me u sasvim novi svet u kom sam želela ostati zauvek, sve dok nisam osetila tople, muške ruke na bokovima.

Sve je stalo u tom trenutku. Prvo sam se uplašila da nije neki pijani kreten, ali kada sam čula njegov promukli glas kojim mi je rekao, „To sam samo ja", moje telo spontano je reagovalo. Kroz mene prošao je naboj koji su stvorile njegove ruke na mojim bokovima, a onda mi se celo telo naježilo.