EMPTY FEELING

17)Priznanje

(Dragi moji napokon je stigao novi deo. Bila sam u malom haosu ovih dana, zato kasnim sa poglavljem. Nadam se da će vam se svideti. Hvala svima na 10,7 K readsa. Divni ste!!! Ostavite vote/kom. xo)

Katherin POV

Nastavi da dišeš. Udahni. Izdahni.
Celo veče ovim rečima pokušavam dovesti sebe u normalu, i skrenuti pažnju sa jedne stvari. Njega. Ali to je tako teško uraditi, jer mi oči svake sekunde beže u njegovom pravcu.

Stojim u usamljenom ćošku i zglob noge vrtim u krug kako bih oterala nepodnošljivu bol u stopalima koju mi stvaraju ove sandale. Proklinjem sebe i trenutak u kom sam pristala da ih obučem, jer me očigledno zavarala njihova lepota.

Kajem se što trenutno na sebi nemam moje udobne starke, iako mi zglobovi u njima izgledaju veoma seksi, i upotpunjuju moj večerašnji izgled.

Blagi tonovi violine tiho se prostiru kroz celu prostoriju, u kojoj se trenutno odvija jedna od najvećih i najglamuroznijih proslava ikad. Ljudi koji slobodno šetaju njom predstavljaju oličenje bogatstva i uspešnosti.

Glegam u njihove graciozne pokrete, blistave osmehe, skupocene haljine i odela ali ne osećam zavist i ljubomoru, već da mi ovde nije mesto.

„Izgleda da se jedino mogu uklopiti u svet knjiga", osmehnem se zbog svojih misli.

Posmatram dečka u crnom odelu kose kao ugalj dok prilazi grupi muškaraca u srednjim godinama, i spašava svog druga koji mu se nemo zahvaljuje pogledom. Udahnem duboko, uzmem gutljaj šampanjca i opet se vratim u svoj začarani krug. Razmišljam o njemu.

Šta mi se to dešava?
Zašto mi srce u grudima ovako brzo udara, kao da želi pronaći izlaz iz njih? Šta me to vuče ka njemu, pa želim biti njegova?

Toliko pitanja sada me drži u haosu, čini mi se da to niko ne primećuje. Prisustvujem jednoj od najvećih proslava ikad, oko mene čuje se žamor glasova bogatih, ali nasmejanih ljudi, a ja sam usamljena.

Moje oči opet nalaze put do Alexa koji se trenutno smeje zajedno sa Araonom i Jesy. Koristim ovaj trenutak i pogledom ponovo prelazim preko njegovog tela zamišljajući da ovo umesto očiju rade moje ruke.

Kosa koju u mislima zamišljam kao meku na dodir, trenutno je čvrsta zbog gela kojim je zabacio unazad. Ramena su mu široka i snažna. Jedna od onih koje svaka devojka zamišlja u snovima kako na njih prislanja glavu. Verujem da su mu čvrste muževne grudi tople i udobne.

Alex nije jedan on onih momaka koji su preterali u bildovanju.
Ispod njegovog crnog odela krije se telo koje bi i bogovi poželeli, a to primećuje svaka devojka u ovoj prostoriji. Sve se međusobno došaptavaju svaki put kada se Alex nasmeje, ili prođe pored njih.

Njegove snažne ruke stvorene su da čuvaju i štite, a razvijene butine da nose snagu svakog tereta. On je tako...
„A dosta više! Prestani Kate", dere se moj glas razuma.

Nervozna i uplašena ponovo uzdahnem jer večeras nemam kontrolu nad svojim mislima, a to me jako zbunjuje. Volela bih da je sve drugačije, da sam ona stara Kate. Ona bi odmah rekla Alexu šta oseća, a ne ćutala i negirala kao ova sadašnja. Kao ja...

Znam da se nešto dešava kad je on pored mene. Vidim to i sama, a moje telo mi to potvrđuje svojim treperenjem.

Volela bih da je sve drugačije, da nisam slomljena...

Enterijer cele kuće oduzima mi dah. Gde god pogledam vidim ukus u modi. Sav nameštaj, pa i najsitniji ukrasi prate današnju modu. Ali, i gledanje ubrzo dosadi, a muzika još više potpaljuje moju želju za dobrom knjigom koju trenutno nemam pored sebe. Iz tog razloga od muke posežem za novim gutljajem šampanjca.