EMPTY FEELING

6)Snimak

(Stigao je novi deo, stvarno se nadam da ćete uživati. Ostavite vote ili kom. Volim znati vaše reakcije na ove lude momente između Kate i Alexa. )  

Katherin POV

Ima trenutaka koji se dogode kad ih najmanje očekuješ... Posle njih uslede promene i neko vreme više nisi svoj. Oni svojom brzom pojavom kao uragani za sobom ostave pustoš i zbunjenost od kojih se polako oporavljaš, ali teško zaboraviš.

Tako je Alex nakon svog odlaska svojim iznenađujućim gestom u meni ostavio haos uzburkalih emocija. Njegovo nasmejano lice stvorilo je u njemu neku dečačku stranu, koju do sada nisam videla.

Sve se odigralo tako tajanstveno, i sada se plašim da otvorim ovo malo upakovano čudo.
Iako volim iznenađenja i poklone, duboko u sebi znam da se moje izvinjenje ne može kupiti... Ako misli da će jednim poklonom sve između nas dvoje rešiti, i da ću zbog njega lako preći preko one noći i ponosa, onda je u velikoj zabludi, i greši.
Meni ne trebaju pokloni, meni trebaju dokazi.

I ako gospodin savršeni stvarno želi neko normalno prijateljstvo između nas, makar zbog naših prijatelja, onda želim da pokaže koliko je ozbiljan. Kao ovog vikenda, pre nego što je ponovo uništio sve.

Nakon njegovog famoznog odlaska, vratila sam se zajedno sa Jesy u kampus. Svo vreme ona me gledala nekako drugačije, čudno, sa sjajem u očima, dok je prisustvovala mom rastrojstvu. Ali ništa nije pitala.

Očekivala sam da će me iste sekunde kad ostanemo same početi ispitivati, jer znam koliko ume biti radoznala. Očigledno je koliko se trudila da ostane mirna, a meni se nije dalo pričati o tome. Imam utisak da ona zna o čemu je reč, a to mi potvrđuje njen mali, tajanstveni osmeh.

Trenutno sve što znam je da bih trebala imati predavanje književnosti, ali profesor Philips kasni. Ovo je sasvim normalna stvar za njega, pa taj čovek u svojim pedesetima ima burniji život od mene. Ali sve o čemu u ovom trenutku mogu  razmišljati je: „Šta krije ovaj mali, crni usb? Sliku? Video? Zbog čega bi Alex meni uvopšte nešto poklonio?"

Koliko god se ubijala od razmišljanja znam da odgovore neću dobiti dok sama ne pogledam sadržaj usb-a, ili ne pitam Alexa da mi sam kaže. Ali znam da druga opcija propada, jer ako mi odmah nije hteo reći istinu, ne bi ni sad.

Sva ova pitanja zaposela su moje misli i odvukla me od stvarnosti da skoro i ne primetim otvorena vrata i sedog profesora Philipsa nasmejanog lica.
Do pre par sekundi bila sam kilometrima daleko od ovog mesta i ljudi, ali sada sam opet tu. 

Na licu profesora Philipsa ogleda se čista sreća i radost. On svojom pozitivnom vibracijom zrači ceo ovaj prostor, i utiče na sve nas. Mnogi ga gledaju sa zanimanjem i čekaju da progovori, dok na svom stolu priprema plan za današnje predavanje.

Svaki student ućuti kad podigne pogled i zagleda u sve nas dok progovara. „Pre svega kolege, izvinjavam se što sam kasnio, ali želim sa Vama podeliti jednu divnu vest. Vi ste prvi koji će saznati za ovo. Moja najstarija ćerka upravo se porodila, i ovaj čudan svet ulepšala jednim novim životom, a meni podarila prvog unuka."

U prostoriji trenutno se svaka osoba zagledala u ovog čoveka koji nam je po prvi put otkrio nešto o sebi, a onda počela da tapše i čestita iz sveg glasa. Do sada Philips je uglavnom bio profesionalan i ozbiljan, čovek koji je posvećen samo svom poslu, ali ovaj put ipak je sa nama podelio mali deo svog života. 

Za sve krivim onaj ručak i Alexa... Da njih nije bilo sada bih skoncentisana i fokusirana pratila temu predavanja, ali trenutno nisam u stanju za to. U svojim bledim rukama vrtim mali usb, koji se blago zagrejao od moje toplote.