EMPTY FEELING

27)Učenje?

(Današnji kišni dan kao da je stvoren za čitanje i pisanje. Zbog toga uspela sam napisati novi deo. Jako bih volela da vidim vaše utiske u ovom nastavku.
Znate šta trebate raditi. xxx)

Katherine POV

Oduvek sam težila da ispite spremim na vreme, a redovnog učenja, do sada, uvek sam se pridržavala. Ali otkada Alex i ja više nismo neprijatelji, moje slobodno vreme ispunio je ludim žurkama, izlascima i svojim stalnim prisustvom.

A naša veza me sve više krade, i odvaja od slobodnog vremena. Zato sam došla na jednu ideju, ali tek sad vidim koliko ludu.

Odlučila sam da filozofiju i psihologiju učim zajedno sa njim. To nije trebao biti problem, jer nam je mesec dana ostalo do kraja ispita. Samo sam želela sebi, a i Alexu, uštedeti vremena za učenje drugih predmeta.

Da mi je neko rekao da će pola sata učenja toliko izmoriti čoveka, tačnije dečka koji posle svake utakmice dolazi izubijan, ne bih mu verovala.
T

rebala sam ostati u sobi kampusa i sama učiti, ali ne! Odlučila sam Alexu olakšati sve, i predložila da zajedno učimo.

Njegova prva reakcije izmamila je moj iskren osmeh, jer sam shvatila šta on smatra učenjem. Ipak sam i posle toga, pola sata nakon našeg dopisivanja, u Alexov stan ušla sa brdo knjiga. Čak sam mu zapretila da mora učiti, samo što od krupnog muškaraca nisam očekivala da će kukati svakih pet minuta.

„Na kakvim su drogama bili filozofi, pa su kenjali ove gluposti?" Odjenom se ućuti i privuče moju pažnju. „E, možda bih na ispit trebao doći naduvan? Siguran sam da bih bio bolji serator od Pitagore."
P

ogledam ga u šoku, svesna gluposti koje je izgovorio, pa se veselo osmehnem.

Ustanem, ali nastavim slušati njegov glasno razmišljanje.

Iz Alexove sobe laganim hodom produžim do kuhinje koju sam u ovih nedelju dana veoma dobro upoznala. U gornjem, belom kuhinjskom elementu pronađem čistu čašu, pa iz sivog frižidera, koji je kao i uvek pun razne hrane, izvadim sok od narandže. Telo mi se naglo ukoči kada na svom osetim toplo, krupno muško telo. Njegovo.

Zadrhtim, kao i svaki put u njegovoj blizini, i iznenađeno trngnem kada Alex svoju krupnu šaku prisloni uz moju guzu.
„Alex, čemu ovo? Zar nisi mogao čekati u sobi? Samo sam došla po sok", pitam ga neobično drhtavim glasom, jer me njegov dodir zbunio.

Nisam očekivala da će krenuti za mnom u kuhinju. Mislila sam da će nastaviti čitati filozofiju, ali nije. Zato me sada drži u klopci, koju čini njegovo razvijeno telo.
„

Tvoja guza me zvala, uostalom i ja sam žedan... Ova jebena filozofija mi probija mozak", razdraženo progovori.

„Šta kažeš da se malo opustimo?", doda hrapavim i dubokim glasom. Svojim telom pribije me uz hladnu površinu vrata fižidera, i slobodnu ruku nasloni pored moje glave.

Njegove usne nađu posebno mesto na mom osetljivom vratu, zbog čega zadrhtim. Telo mi bukne u naletu strasti koju već duže vreme pokušavam kontrolisati. I sada, kao i svaki put, uplašim se pre nego što pređemo granicu. Postiđena slobodim se „magije“ Alexovog zagrljaja, i time namrštim njegove lepe crte lica.