EMPTY FEELING

37)Laži

(Drage moje polako se bližimo kraju...još malo i sve ću vam otkriti. Ostavite svoj vote i komentare. Znam da su neke od vas zbunjene i da mnoge pokušavaju rešiti Alexovu tajnu, a mene to čini srećnom. Znam bezobrazna sam, ali moram vas malo mučiti. :D Ljubim vas sve!! xxx)

Alex POV

Otkada je Kate sa mnom podelila svoju bol i tužnu prošlost dani i vreme kao da su stali i previše sporo prolaze. Biti lažov je teško, jer to znači da moram lagati nju i najboljeg druga.
Lažem njih.
Saznao sam ko je preživela devojka, a ćutim. To nije bio dogovor.

Lako je bilo glumiti ulogu običnog studenta pred svim ovim nebitnim osobama, jer sam se uživeo u tu prelaku ulogu sportiste. Možda čak i previše. Zanesen ovim lepim periodom života već duže vreme zaboravio sam razlog svog dolaska...
Previše je teško glumiti sad kad znam istinu, jer sa njom ne mogu biti onaj isti Alex. 

Sada znam da je osamnaestogodišnja preživela tinejdžerka sa kojom sam na neki način povezan i koju sam tri godine tražio Katherine White.
„Jebeno sam je pronašao": sada bih vrištao njima u lice. Vrištao bih od bola i tuge što sam uvopšte ovo želeo. Jer nisu oni krivci za ovo.
Postoji samo jedan jedini krivac. Ja.

Već danima, tačnije nedelju dana gledam je i pored nje sam, ali to više nije to. Ne mogu da glumim da sam i dalje onaj stari i opušteni Alex, a ona to vidi. Zajedno smo, ali ne zovem je svaki put kod sebe. Ne mogu biti sam sa njom iako to želim.
Želim je grliti i ljubiti, dati svaki deo sebe i voleti. I znam koliko to treba. 

Ali umesto toga izbegavam da budemo sami, ljubim je ali osećam se prljavim. Smejem se iako u sebi propadam zbog osećaja izdaje. Istina nas promenila, jer ja više nisam isti. Sada znam ono što sam nikad ne bih saznao.
Da Kate nije otvorila svoje srce i dušu još neko vreme živeo bih u neznanju.
Čoveče tri godine bila mi je pred očima.... 

Krivica me polako izjeda iznutra, a to se ogleda u svemu što radim. Nekim danima zbog nje ne mogu normalno razmišljati, jer pred očima vidim crvenilo i bes zbog ćutanja.
U tim lošim danima izbegavam Araona, izbegavam Kate, grešim na treninzima a juče sam uništio predposlednju utakmicu za ovu sezonu.
Moj najbolji drug ljut je na mene, a Kate povređena i sumnjičava. 

Kada sam je u tim lošim danima umesto ove sobe vratio u njenu, uz izgovor da sam umoran i da je bolje da uči sama, ona me svaki put tužno poljubila i zatvorila vrata auta. Bolelo me sve u tim trenucima.
Duša i telo drhtali su za njom, ali suzdržao sam se nekako. Želeo sam izaći iz kola i pustiti volan, zgrabiti je rukama, ali čim sam osetio tu želju još jače sam ga stegao.

Više ne učimo zajedno, jer ne mogu izdržati to. Ne mogu biti pored nje a znati da je ona moj put do njega. Da je ona poslednja karika osvete. Ne želim to, iako to je jedini način.
Od samog početka za mene bila je žrtva. Jedina koja je preživela, i izgleda da će to ostati.

Besan na sebe zbog ovog razmišljanja šakom jako lupim od dušek kreveta i stegnem pesnicu. 
Izgubio sam tri godine ovde, na koledžu kojeg nikad nisam želeo pohađati, ali duboko znam koliko mi je prirastao srcu i duši. On je na neki način postalo deo mene.
Ono što nisam želeo, ubrzo sam zavoleo. Ali i to ću uskoro izgubiti.
Kao što ću i nju.

Nisam želeo biti deo američkog tima, iako volim gledati taj sport a sada ne mogu zamisliti život bez njega. Ne želim više one karate pokrete, pancire na grudima i kratku kosu. Ne želim više glumiti da sam nešto što nisam.

Zovem se Alex Clark, ali nisam jebeni dvadesetjednogodišnjak. Tri godine sam stariji od svih ovih trećaka. Tri godine sam stariji od Kate. I jebeno opremljen municijom. Kao onim pištoljem u ormarnu punom odeće.
Zovem se Alex Clark i ja sam jebeni lažov. Eto šta sam ja.