EMPTY FEELING

10)Poljubac

(Hvala svima koji su na prošlom nastavku ostavili komentar. Baš ste me obradovali. Novi deo je tu, uživajte. XO)

Alex POV

Ključ u bravu. Okreni. Povuci kvaku. Gurni.
Trenutno funkcionišem kao programirana mašina koja radi ove male, ali komplikovane pokrete. U glavi ponavljam svaki moj sledeći potez samo da bih iz misli izbacio nju i sve one prizore koji se još uvek dešavaju pred mojim očima.

Odlazim do kuhinje i iz frižidera vadim flašu piva, odmah povučem dugačak gutljaj jer trebam alkohol da me opusti.
Odlučujem da ću ostatak dana raditi sve uobičajene stvari kako ne bih mislio na onaj poljubac.

Moje umorno telo spustim na kauč u dnevnoj sobi, noge stavim na sto, dok daljinskim upravljačem palim tv. Listam kanale i gledam u te pokretne slike, ali meni je i dalje samo ona u glavi.

Ispred sebe još uvek vidim samo nju dok je pribijam uz onaj zid, i moje ruke u njenoj gustoj, crnoj kosi kroz koju sam prstima tako lagano prolazio.

Ne znam zašto, ali još sam uvek pod utiskom tog događaja koji se desio pre pola sata. Kad smo zajedno oko nas samo prskaju emocije, uglavnom bes i ljutnja, ali dok sam je ljubio danas bilo je tu nečeg više. Bilo je požude...

Iznenadila me jačina emocija koju krije u svom malom telu. Imam utisak da je ta devojka strastvenija nego što pokazuje. I to me čini znatiželjnim, veoma.

Danas sam umorniji nego ikad pre. Prvo me iscrpeo trener Karter, a onda Kate. Zatvaram umorne oči i zabacujem glavu, stiskam bolnu šaku i tek sad osetim tupu bol koja kola mojim živcima.

Očigledno pored nje zaboravim na sve. Uvek na nju i naše svađe potrošim najviše energije, a verujem da i ona nije ništa bolje posle njih.
Kate je jedina devojka koja nije pala na moj šarm, ili telo kao što padaju druge. Ona je jedina devojka koja iz mene izvlači sve najgore.

Svi mi u sebi krijemo lošu stranu koju želimo što bolje sakriti od drugih, ali dovoljna je samo jedna osoba koja će je izvući na površinu. A da bi to uspela, treba prvo da oslobodi svoju. Izgleda da tako Kate i ja utičemo jedno na drugo. Oslobađamo jedno drugom sve najgore iz naših karatkera.

Uglavnom ne reagujem ovako na poljupce, jer ljubio sam dosta devojaka, ali nijednu iz besa, ili dok mi preti sa rukom na kurcu. Još uvek mogu da osetim njenu toplu, malu šaku kojom me tako jako stiskala. Kako ta ruka, koja je izgledala tako nežno i mekano, može da ima takav stisak?

Vreme je da prestanem sa ovim! Ako nastavim ovako teško ću uspeti da se oslobodim njene magije koja me još uvek obavija. Opet odlazim do kuhinje, i odlučujem da sebi napravim sebi normalan i zdrav obrok.

Sada ću sigurno trebati više hrane, proteina i ugljenih hidrata. Naporno sam radio kako više onaj mršavac iz srednje ne bi postojao, i ne planiram ga opet vratiti.
Iz frižidera vadim pileće meso koje sečem na delove i začinim, uzimam krompire i ogulim ih, a zatim stavim u posudu sa mesom. Uključim rernu i setim se svoje majke.

„Sranje. Sranje. Sranje. Alex budalo."

Nervozan prstima prođem kroz kosu koja je malo porasla. Kako sam opet zaboravio nazvati majku? Stalno mi se to dešava. Iznova joj stalno obećavam da ću je redovno zvati, i svaki put zaboravim.

Opet ću morati da slušam istu priču, ali iako me ona nervira sa tim svojim brbljanjem nju niko neće moći da zameni. Da nije bilo moje majke sada bih bio kao svaki drugi mladić koji jede po restoranima i troši novac. Ona me naučila da kuvam, jer sam to želeo zbog treninga. Moram da je zovem, taman sad imam vremena.