Let Me Be Your Hero // Danijel Subašić //

-19-

"Što se dogodilo?"-Kate me upitala kad sam joj ušla u sobu, bijesna kao ris.

"Glupavi Danijel se dogodio!"-zaderala sam se bacivši se na krevet. Još uvijek ne mogu vjerovati da taj idiot stvarno misli da sam spavala s onim još većim idiotom.

"Što je napravio?"-opet me upitala, ostavljajući mobitel na ormarić.

"Optužio me da sam spavala s Pjacom!"

"A jesi li?"

"Ne!"-viknula sam iste sekunde.

"A zašto te optužio da si spavala s njim ako nisi?"-upitala me ponovno.

"A zato što smo zabrijali sinoć i eto. Malo smo se ljubili, ovo, ono... Ali ono što se dogodilo sinoć je završilo i nikada se više neće dogoditi."-odgovorila sam joj vrlo iznervirano.

"O Bože! Danijel je sigurno slomljen!"-ona se uhvatila za glavu, a ja sam ju zbunjeno pogledala.

"Zašto bi bio slomljen?"

"Zato što si glupa! Zar si toliko slijepa da ne vidiš da je Danijel zaljubljen u tebe, tupačo jedna glupava retardirana?!"-vikala je na mene toliko da sam se stresla.

"On nije zaljubljen u mene!"-porekla sam tu njezinu izjavu.

"Je! A i ti si u njega!"-unijela mi se u facu, a meni je prekipjelo.

" Él no está enamorado de mí, y tampoco estoy en ella! Todos ustedes están locos! No sé lo que estoy haciendo por aquí o por qué llegué a París puta!"-izvikala sam se i izjurila iz njezine sobe.

Toliko sam se razbjesnila da sam čak i počela plakati. A plakanja mi je više dosta za cijeli život. A u ovakvim trenutcima trebam Sergia. Pojurila sam prema stepenicama i brzo se spustila dolje u predvorje.

Izvadila sam mobitel iz džepa i ukucala Sergiov broj pa čekala da se javi. Čekala sam nekoliko sekundi, a onda se konačno javio.

"Reci, Bella. Što je?"-javio se, a po njegovom glasu sam mogla reći da je ljut.

"Sergio, dolazi u hotel odmah. Nije mi dobro."-jedva disajući sam mu rekla.

"U jebote! Stižem. Potraži pomoć dok ne stignem!"-brzo je to nekako rekao pa poklopio.

Sjela sam na stolicu u predvorju i pokušavala doći do zraka, ali nisam mogla jer mi je potreban aparatić ili kako normalni ljudi kažu, pumpica za jebenu astmu.

"Bella! Bella, jesi dobro?"-dobro poznati glas se začuo, a onda su se nečije ruke našle na mojim ramenima.

Danijel...

"Makni se!"-viknula sam mu i odmaknula sam se od njega iste sekunde.

"Isuse, pa ne možeš disati! Gdje ti je ono čudo za astmu?"-čučnuo je ispred mene, podignuvši mi glavu natjeravši me da ga pogledam.

"Nemam ga."-izgovorila sam totalno ostavši bez zraka.

"O Bože!"-ustao se, prekrižio se, a onda mi je začepio nos, položio svoje usne na moje i počeo mi puhati u usta. I to je napravio više puta dok nisam mogla normalno disati.

Kada sam konačno došla sebi, ustala sam se sa stolice i odjurila van iz hotela samo kako bi se maknula od njega.

"Bella! Stani!"-vikao je za mnom, ali ja sam samo još više ubrzala no on me sustigao, okrenuo prema sebi i pribio uz sebe.

"Nemoj mi to raditi."-tihim glasom mi je rekao na uho.

"Molim te, pusti me."-zajecala sam, a on me na to još više stisnuo uz sebe.