~Cuff me~

Part 3.

Hladnoća se probijala kroz mračnu ulicu tjerajući Kiaru da se strese te zacvili jer je i samo jedan malen pokret bio dovoljan da bol prostruji njenom tijelom. Pokušavala se sabrati, razmišljati o nečem lijepom, zaboraviti na bol, ojačati, prestati plakati, i nakon nekog vremena prestala je plakati ali ova sva bol, praznina u njoj je ostala ista, moglo bi se protumačiti da se čak i pojačavala u njoj. Kiara se polako podizala sa hladnog betona ceste na kojem je ostao trag njene krvi i suza. Vriskala je tiho gledajući prema nebu te grizući bolnu usnicu koja je još uvijek blago krvarila. Tek nakon nekoliko neuspijelih pokusaja, Kiara je nestabilno stala na noge dok joj je vid bio zamagljen. Okretala se oko sebe ne bi li pronašla nekog poznatog no takvog nije bilo, u ovoj ulici nije bilo ni jedne osobe osim nje. Iz promatranja ju je probudila glasna zvonjava mobitela, što ju je natjeralo da poskoči. Njen spas. Izvadila je mobitel iz straženjga džepa njenih traperica koji je sad bio u dosta lošem stanju, od siline udarca kada je pala na pod, ekran je pukao. No i to je zamarila te se naprezala da bi vidjela tko je zove. Polako je prstom pritisnula zelenu slušalicu te je polako podizala mobitel prema njenom uhu, dok joj se usmica sve više tresla.

"Kiara! Jebote! Gdje si ti, svuda te tražimo!"začula je zabrinuta glas njene najbolje prijateljice.

"Lau...Laura."prošaputala je Kiara jedva čujno drhtavim glasom.

"Kiara?"upitala je Laura malo tiše.

"Molim te dođi po mene."Kiara se slomila te glasno zajecala.

"Isuse Kiara jesi li dobro? Gdje se nalazis? Stižem s Lukom po tebe."ubrazno je pričala Laura.

"Ne! Dođi sama, ne želim Luke-a trenutno u blizini." Kiara je povisila malo ton.

Sama pomisao na njega trenutno joj se gadila, poljubio je nju, bez njenog znanja, također znala je da bi razbio nekoga da je vidi u ovakovom stanju a taj netko bi bio Ian , vrlo močan i opasan tip.

"Ouu... Zašto?"upitala je zbunjeno Laura.

"Molim te, Lau."prošaputala je ponovno Kiara molićavim glasom.

"Uff... U redu K. Slagat ću mu nešto. Reci mi gdje se nalaziš dolazim po tebe." Nervozno je prošpautala ne bi li Luke-u čuo.

"Hvala ti Lau. U onoj maloj ulici nadaleko od  mjesta utrka."Kiara je kratko i lagano zagrizla svoju usnicu, pokušavajući ne ponovno zaplakati.

"Ohh K. , stižem."Laura je tužno prošaputal znajući da nešto nije u redu, odmahujući glavom kad se poziv prekinuo.

Kiara se naslonila na neki jadni zidić nadaleko od nje zatvarajući oči jer su je leđa poprilično peckala. Laura je nervozno strpala mobitel u tobicu, uzimajući Kiarinu jaknicu te ključeve Luke-ovog auta koji bi dao sve za Kiaru, ionako snašao bi se u vezi prijevoza.

"Ne! Luke! Rekla sam ti da ostaješ tu, rekla je da ne želi da dođeš. Mislim da si napravio dovoljno zla, tjerajući je da oboje preispitujete vaše prijateljstvo, da si samo sačekao, k vragu!"Laura je iznervirano vrištala na Luke-a koji je zadržavao.

"Ali Lau, što sam mogao? Sviđa mi, jako."Luke je tužnim glasom prošaputao.

"Dosta Luke! O ovom ćemo kasnije, Kiara me sad treba."Laura je odlučna rekla trčeći prema autu.

"Okej... Samo pobrini se za nju i reci da joj se ispričavam!"Luke je viknuo sam Laurom koja je ušla u Luke-ov auto te brzo dala gas.

Za manje od minute našla se pred ulicom koka je bila više nego uska, te je naglo zakočila, trečeći van iz auta unutra prema ulici ne bi li ugledala Kiaru. Kako se dalje približavala dalje vidjela je Kiaru u daljini u veoma lošem stanju. Kiara se okrenula drhtavo prema Lauri koja je zaprepašteno vrisnula gledajući prema Kiari, nakom čega je potrčala prema Kiari.