UNFAIR // Grayson Dolan

Chapter 5

"Izvršeno, Wilson." -rekao je sa podrugljivim smiješkom, prolazeći pored mene natrag u sobu.

Vratili smo se rješavanju projekta.

Većinu pitanja u vezi knjige sama sam odradila jer šta god bi ga pitala on bi odgovorio nešto perverzno, tako da sam i prestala.

Dok sam zaokupljeno zapisivala bilješke za sljedeći zadatak primjetila sam njegov pogled na sebi.

"Šta?" -pogledala sam u njega.

"Zašto ga je ostavila?" -upitao je zamišljeno zureći.

"Ko?" -pogledala sam ga zbunjeno.

"U knjizi."

Da li je moguće? Grayson Dolan je napokon danas postavio neko pitanje koje je ustvari bilo vezano za naš zadatak.

"Zašto nije ostala?" -ponovo je upitao.

"Zato što je mislila da je nije volio." -odgovorila sam.

"Ali jeste."

"Ona to nije znala. Kad je otišla već je bilo prekasno." -slegnula sam ramenima.

"Zbog čega je uopšte i pomislila da je ne voli?" -svakim pitanjem činio se sve ozbiljniji što je bilo pomalo i smiješno jer ga je do maloprije bilo briga za zadatak.

"Jer joj nije dao ono što je ona htjela. Nije joj dao potrebnu ljubav."

Pogledala sam ga upitno sa osmijehom.

"Šta je smiješno?" -upitao je začuđeno.

"Ništa. Samo.." -i dalje sam imala osmijeh na licu.

"Šta? Jel to bilo upućeno nešto meni?" -izgledao je iznervirano.

"Samo kažem da je nije znao zadovoljiti na način na koji je ona želila." -branila sam se.

"Wilson, da li ti to želiš reći da ja ne znam zadovoljiti curu?" -dok je to izgovarao stavio je svoju ruku na moje koljeno prodorno me gledajući.

"Ne-e..ne! Mislila sam..nije da baš mariš za njihova osjećanja" -obrazi su mi se zarumenili dok sam zamuckivala i polako se zajedno sa kolicima odmakivala unazad.

Mogla sam primjetiti izbočenu žilu na njegovom vratu.

"Stvarno, Adeline?" -nazvao me po imenu? Ovo nije dobro...

Ustao je i počeo mi se još više približavati dok sam ja gurala kolica sve dok iza sebe nisam osjetila ravnu, hladnu površinu. Zid.

Da budem iskrena, bila sam uplašena. Nisam znala šta će sljedeće uraditi. Nisi to trebala reći Adeline kretenu!

Već je bio toliko blizu da sam mogla osjetiti i namirisati njegov vreli dah koje mirisao na..da li je to mentol?

Stavio je obadve ruke na zid i dalje me gledajući. Bože..njegove oči! Tako su..ok Adeline skoncentiši se na trenutnu situaciju. Bila sam u klopci.

Tišina. Čulo se samo naše neravnomjerno disanje.

Spustio je svoje ruke na moje obraze koje su klizile još niže sve do mog stomaka kad je..

Počeo me neprekidno škakiljati. Stvarno Grayson? Škakiljati?

Glasno sam se smijala moleći ga da prestane. Ali to nije upalilo. Digao me je iz kolica i stavio na krevet i dalje me škakiljajući. Otimala sam se koliko god sam mogla, ali bio je prejak za mene.

"Gray.. molim te.." -nisam mogla dovršiti rečenicu od smijeha.

"Prestani-i.." -nastavila sam.