UNFAIR // Grayson Dolan

Chapter 15

Prvo, opet bi se htjela izviniti. Rekla sam da ću postaviti nastavak u ponedeljak ili utorak, ali ove sedmice sam toliko imala kontrolnih i obaveza u vezi škole da sam jedva stizala jesti, a kamoli bilo šta drugo. Trudiću se da nastavim svoj stari tempo i da, nove nastavke očekujte kao i prije, svake SUBOTE. Nadam se da niste ljuti ili slično i da još uvijek neko čita ovo, hahaha...

Adeline's POV

U međuvremenu toga dana saznali smo gdje će se eskurzija održati.

Profesorove riječi su mi odzvanjale u glavi.

"Havaje?" -uzviknula sam začuđeno.

"Da gospođice Wilson. Ne morate biti toliko iznenađeni." -podsmijehnuo se.

Počeli su se svi smijati oko mene.

Naslonila sam se na kolica, gledajući ih ozbiljno.

Bila sam iznenađena što uopšte idemo na eskurziju, a pogotovo što idemo na Havaje. Mislim, ne znam da li ću moći psihički, a i fizički izdržati gledati Graysona i Ethana svaki dan bez majica na plažama. Što je najgore i oni će mene onda vidjeti u kupaćem, a ja to ne želim. Nemam baš najviše samopouzdanje nakon svega što mi se dogodilo.

Svi su čitavo vrijeme pričali o eskurziji kad je napokon zazvonilo za kraj časa.

Izlazeći čula sam nečiji glas. Megan.

"Znaš šta će mi biti najgore Wilson?" -upitala je svojim iritantnim glasom.

"Što ću te morati gledati u kupaćem čitavu sedmicu." -rekla je zlobno se smiješeći.

"Ne brini, nećeš." -odgovorila sam sa lažnim osmijehom, udaljavavši se od nje.

Kad sam izašla ispred škole ugledala sam Belle. Trčkarala je prema meni.

"Aaah, idemo na Havaje, idemo na Havaje!" -uzvikivala je, drmajući me.

"Da, dobro sam čula i prvi put." -rekla sam smijući se.

"Ah, tako sam uzbuđena. Sunčaćemo se, kupati, ići na žurke... I da, ovih dana obavezno moramo ići u šoping!" -rekla je skoro sve u jednom dahu.

"Ok, ok, uspori malo. Danas ne mogu, imam terapije."

"Onda sutra. I nemoj biti tužna Adeline, budi srećna, idemo na eskurzijuuu!" -cupkala je oko mene kao malo djete puna radosti za razliku od mene koja se smijala samo kad se ona smije.

"Dobro, neću." -natjerala sam se da budem malo raspoloženija, zagrlivši je.

Kad smo se odmaknule jedna od druge, vidila sam Camerona kako nam se približava.

"Moramo krenuti." -pogledao je u Belle.

Belle je nervozno pogledala u mene.

"Mislim da ću danas preskočiti šetnju do kuće sa tobom, imam sa Cameronom neka posla." -rekla

"Nema veze, drugi put onda. Lijepo se provedite!" -rekla sam.

"Hoćemo!" -uzviknula je, dok sam ih gledala kako se udaljavaju.

Ma baš super. Ponovo idem sama kući. Možda i bolje...

Dok sam išla kući, razmišljala sam o svačemu, a pogotovo o eskurziji. Iz razmišljanja prekinuo me neki glasan zvuk. Koliko sam se prepala skoro sam skočila iz onih kolica. Isprepadana, okrenula sam se da vidim šta se to upravo dogodilo. Mogla sam šta i vidjeti. Tačnije Graysona u njegovom crnom džipu sa osmijehom od uha do uha. Približio mi se, otvarajući prozor auta.

"Jesi li ti normalan?? Mogla sam srčani dobiti!" -izderala sam se.

"Oh, Peach, nisam znao da ću te ovdje sresti." -rekao je namještavši svoje crne naočale.