UNFAIR // Grayson Dolan

Chapter 12

Probudila sam se zijevajući, osjećajući manju glavobolju i kašalj nego sinoć. Vezala sam kosu u rep dok sam uspavano sjedala u kolica. Ethan i Grayson su sigurno već otišli.

Ušla sam u kuhinju, misleći da ću tu viditi moje roditelje, ali naravno da nisam, oni "kasne". Sipajući vodu u čašu, čula sam neki čudan zvuk. Kao da neko hrče. Približavala sam se dnevnom boravku i zvuk je postajao sve glasniji. I mogla sam šta i viditi. Grayson i Ethan leže na kauču, jedan pored drugog, "polumrtvi", glasno hrkajući. Oni stvarno nisu normalni! Mama i tata bi mogli doći svakog časa! Ali da, bili su preslatki.

Koliko god sam želila neprestano buljiti u njih, morala sam ih probuditi. Taman kad sam ih krenula buditi, začuo se poprilično glasan zvuk nečijeg telefona. Vratila sam se natrag u kuhinju, videći da je to Graysonov telefon kojem su stalno dolazile poruke, a zvuk je bio stvarno iritantan. Pogledavši na ekran vidila sam da piše "Megan" sa srcem. Šta? Bila sam u iskušenju da provirim, ali neću. Šta mene briga sa kim se on dopisuje? Nije da smo u vezi ili slično. Vratila sam se sipanju vode kada je zvuk postajao sve češći. Ne mogu ja ovo. Moram proviriti, barem malo.

I uradila sam to. Uzevši telefon, odma sam ušla u poruke. I da, nije imao šifru. Čudno. Čitala sam poruke.

Od Megan:

"Hej Gray!!"

"Kad će doći kod mene?? Dogovorili smo se za danas."

"Želim da mi pokažeš sve što znaš..." -mislim da sam shvatila na šta se ovo odnosilo.

"Nećeš valjda dozvoliti da se zbog onog malog nesporazuma posvađamo. Ona mala nije vrijedna toga."

"Javi mi kad budeš dolazio ljubavi!" *smajlići koji šalju poljupce*

Nije bilo više poruka. Hvala Bogu! On se dogovorio sa njom za danas poslije svega što mi je rekla? Mislim nije da sam ljubomorna ili nešto. Mi smo samo prijatelji, zar ne? Odjednom čula sam zvuk zvona kućnog telefona. Ko sad smeta?? Bio je tata, ups.

"Halo?"

"Zdravo, dušo. Samo sam ti htio javiti da smo kući za deset minuta, žurim, vidimo se!"

"Am..da-a, dobro, ćaoo!"

Oh, ne! Ne smiju zateći onu dvojicu ovdje! Ne!

Brzo sam požurila u dnevni boravak, dok su oni još spavali. Počela sam ih drmati i buditi.

"Ethan, Grayson? Budite se, odmah!" -govorila sam.

Ethan je počeo otvarati oči.

"Dobro jutro Adeline."

"Nemamo vremena sad za to! Ustajte brže!"

Nastavila sam drmati Graysona, ali on se nije budio.

"Oh, ne brini. I inače spava tako. Ne mogu ga nekad čak ni ja probuditi."

"Pa šta ćemo sad??" -upitala sam uspaničeno.

"Ja neću ništa, ti ga pokušaj probuditi poljupcima ili nešto, sigurno će tad doći sebi." -Ethan se počeo smijati.

"Ethan!" -udarila sam ga jastukom.

Ali da budem iskrena, ova njega ideja ni nije tako loša. Približila sam se skroz Graysonovom licu, pogotovo uhu kad sam mu počela šaptati.

"Grayson, budi se."

Odjednom, otvorio je oči. Odmah sam se odmaknula od njega.

"Šta se događa?" -upitao je začuđeno.

"Moji za manje od deset minuta dolaze i ne smiju vas zateći ovdje!" -odgovorila sam.

Odmah su se obadvojica naglo dignuli sa kreveta, popravljajući odjeću i kupeći svoje stvari. Sad sam mogla čuti zvuk automobila ispred kuće. Ah sranje!