UNFAIR // Grayson Dolan

Chapter 11

Taman kad sam htjela da me Grayson spusti sa skejborda iza njega se pojavila Megan.

Bila je u uskom, plavom šorcu koji joj je otkrivao pola dupeta i u kratkoj crnoj majici. Na prvi pogled se moglo viditi da je bila srećna, ali joj se faca promjenila kad je ugledala nas dvoje.

"Oh, Grayson! Zašto uopšte pokušavaš naučiti skejtati ovu malu kad ne može ni stajati kako treba?" -rekla je svojim piskutavim glasom.

Lagali bi kad bih rekla da me njezine riječi nisu zabolile, ali jesu. Taman kad sam na trenutak i pomislila da ću se moći izlječiti, ona dođe i pokvari apsolutno sve!

Grayson je pogledao u mene, pa vratio pogled na nju.

"Megan, dušo, Adeline možda jeste nepokretna ali očigledno bolje skejta od tebe." -iskezio joj se.

Ona je buljila zaprepašteno u njega, kao da je registrovala šta joj je upravo rekao.

"Molim?? Šta si mi to upravo rekao?" -skoro se derala.

"Ono što si čula." -još se više iskezio.

"Ti..ti.." -htjela je nešto reći ali toliko se zacrvenila od bijesa da nije mogla.

Okrenula se na peti, i otišla do svoje "grupe".

"Dolan, popravljaš se." -nasmijala sam se.

U tom trenutku, pored njega je prošla neka cura u jako kratkoj suknji, a on joj je mahnuo kao i ona njemu. 

"Ili ne..." -nastavila sam.

Sad je osmijeh bio na njegovim usnama.

Dobri, stari Grayson...

Kad sam ponovo sjela u kolica, pogledom sam tražila Belle, koja kao da je u zemlju propala. Odjednom, došla mi je poruka.

"Adeline, izvini što ti se nisam javila, ali mama me je zvala da se vratim kući, da joj nešto pomognem, a tebe nisam htjela "ometati", izvinii!"

"Uredu je." -odgovorila sam.

Odlučila sam još malo ostati na igralištu i gledati druge, kad se nebo počelo naoblačavati, toliko da je kiša počela pljuštati. Kako sam došla pješke, bila sam osuđena vratiti se kući po kiši. Počela sam okretati točkove na kolicima kako bi se što brže kretala, ali to mi nije baš uspijelo. Zbog vlage, išla su još sporije. Kad bi me sad gledali, posjećala bi na puža koji se prevrnuo na svoju "kućicu". Ok.., ne baš dobra usporedba Adeline.

"Wilson, može li?" -upitao je Ethan, smiješkajući se.

"Ovo uopšte nije smiješno Ethan!" -govorila sam pokazujući na točkove.

"Ako hoćeš možemo te mi odvesti autom?" -upitao je Grayson.

"Da, da! Može!" -odgovorala sam glasno, sva srećna dok sam sklanjala mokru kosu sa lica. Vjerovatno izgledam očajno.

Grayson je klimnuo glavom i pogledao u Ethana. Počeo mi se približavati i dignuo me iz kolica, dok ih je Ethan nosio.

"Šta vi to radite??" -derala sam se.

"E pa ja stvarno ne želim da čekam da tvojim "brzim" pokretima stignemo do auta koji je na drugom kraju igrališta." -odgovorio je Gray prevrćući očima.

Dok smo se mi dogovarali skoro svi sa igrališta su se već razbježali dok smo samo nas troje trčali kao luđaci uokolo, iako smo već bili potpuno mokri. Njihove mokre majice su se skroz zaljepile za njihove stomake, ocrtavajući im mišiće, dok je pametna Adeline imala crni grudnjak i rozu majicu kroz koju se sve providilo. Bravo!