Ples sa demonima proslosti(Edited)

Prolog

Samo ja odlučujem
sa koliko greha mogu živeti

KONAČNO MOJ ROĐENDAN!

Pomišljam dok ustajem iz kreveta i gledam prelepu plavu haljinu okačenu na ormaru.

Presrećna,skačem iz prostranog kreveta sa roze pokrivačem,koji sam dobila od ujne i prilazim joj,skidam sa vešalice,prislanjam uz telo i gledam u devojku u ogledalu kako se zadovoljno smesi.

Već vidim sebe kako ruku pod ruku idem sa Markom,a svi se okreću za nama dok dolazimo do našeg separea,gde ce nas svi naši prijatelji čekati.

On u crnom odelu,ja u ovoj prelepoj haljini i dok prolazimo kroz gužvu njegova ruka bi bila na mojim golim leđima,a zlatni savovi haljine bi se presijavali na svetlu koje baca DJ...

Oh!

Veselo ciknem i,poput malog deteta počnem se vrteti u krug,zatvorenih očiju sa haljinom pritisnutom uz sebe...Majka da me vidi sada verovatno bi se nasmejala i rekla da izgledam kao da punim osam,a ne osamnaest godina...

Iz prelepog sna,prenu me kratak zvuk za dolazak poruke na telefonu,i ne moram ni da pogledam,a već znam da je od Marka!

Srećan rođendan princezo moja!Večeras imam posebno iznenađenje u kom ćemo oboje uživati. <3

Može li ovaj dečko biti bolji?

Oduševljeno skakućem,pevam po sobi,a trenutak kasnije trčim niz stepenice ka prostranoj trpezariji u kojoj su me čekali roditelji sa suzama u ocima,ponosni i srećni zbog svoje kćerke koja je odrasla.

Imam roditelje koji me mnogo vole i uprkos tome što puno vremena provode na poslu,nikada me nisu zapostavljali,a budući da sam jedino dete,imala sam sve.

Istina,ponekad bi mi bilo žao sto nemam braće i sestara,ali hej,kome oni trebaju kada imate najbolju drugaricu?

Živeli smo u velikoj kući na periferiji Beograda,okruženi prelepim pejzažima.Često mi se desavalo ujutru,kada pogledam kroz stakleni zid svoje sobe da prisustvujem rađanju sunca i njegovom stidljivom probijanju kroz grane stare vrbe pod prozorom ili da vidim odsjaj četinara koji su okružavali kuću...a onda bi me miris kolača,koje je spremala naša kuvarica,izvukao iz kreveta i dan bi mogao da počne.

Međutim,danas nisam bila raspoložena da uživam u lepotama prirode,te sam spavala sto sam duže mogla,kako bih manje čekala veče i da proslava zaista pocne.

Malo je reći da sam uzbudjena!

Drugarice su mi pomogle da se spremim,a onda su ranije otišle u klub da sve pripreme.Sreća pa ja Markov otac,kao vlasnik najvećeg kluba u gradu odlučio da nam ustupi mesto,jer večeras je koncert Ace Lukasa i nema šanse da bi smo ikako uspeli da se domognemo mesta,a kamoli VIP separea!
Ja sam cekala mMarka i verujte,sve je bilo onako kako sam zamisljala.

Otac je čak ranije došao sa posla i obećao da sutra idemo u Moksvu.

Bilo je to drugo najlepše iznenađenje danas!

Od malih nogu sam želela da vidim taj prelepi grad zimi i nebrojeno puta sam se pitala da li je sve zaista tako prelepo kao u Bajaginoj pesmi ˝Na minus dvadeset i šest,Moskva je tonula u san...˝

Čak se sećam da sam par puta,kao mala,maštala da se udam za svog princa i mi bi ziveli u Rusiji,srećni u velikom zamku od čokolade...

Ali sada sam imala Marka uz sebe i bila sam nekoliko godina starija,pa sam prestala da maštam o princu,držeći se samo realnosti.

Marko i ja smo zajedno...oduvek.Od kako znam za sebe,poznajem ga i isprva smo bili samo prijatelji,ali prošle godine sam konačno popustila i dozvolila mu da me osvoji,nakon četiri godine truda.