Ples sa demonima proslosti(Edited)

Dimitrij

Ako ti nesto przi dusu sa
zeljom i namerom,
tvoja je duznost da se
pobrines za pepeo sto ostane.
Na kraju,ne lazi sebe
da u jednom trenutku
nisi uzivao.

I samo tako,ponovo sam ostao bez moje Prznice.

Dan za danom je prolazio,i ja nisam znao apsolutno nista,sto me je i ubijalo.

Osim automobila i glupe poruke,nista vise mi nije ostalo.
Naravno,zaista je glupa ako je i na trenutak ocekivala da cu da je poslusam i pravim se kao da se nista od ovoga ne dogadja i da samo nastavim sa svojim zivotom,sasvim normalno.

Jebote,pa zena koju volim je tamo negde ko zna u kakvon stanju i juri nekog manijaka koji ocigledno ima problema u glavi kad uziva da gleda silovanje!

Logicno,istog trena kada me je Mikail obavestio da je zapazio moj automobil na parkingu ispred LUX-a,seo sam na motor i u rekordnom roku se nasao ispred diskoteke ali nje vec uveliko nije bilo.

Od tada pa do sad,proslo je nesto vise od dva dana i malo je reci da sam pretrazio ceo grad.
Dodjavola,pretrazio sam svaku rupu,svako moguce mesto,stan,bolnicu i aerodrom,ali od nje ni traga ni glasa.

Ova zena je definitivno znala kako da se postara da je niko ne pronadje...

"Mikaele,do LUX-a" besno sedam u kola i zapovedam,na sta se auto istog trena pali i pokrece.

Od njenog nestanka,svaki dan bi mi poceo isto,u cik zore vec bi bio na pola puta do LUX-a,usput obilazivsi sve ulice ne bi li slucajno naleteo na nju ili onog gada koji kao da je propao u zemlju od kada je Lola ubijena,a potom bih do podneva sedeo u sobi za nadzor i gledao najpre snimak u kom Natasa parkira automobil i ubrzo izlazi i nestaje,a onda bih za svaki slucaj pogledao i sinocne snimke i snimke od prethodnog dana,da se uverim da mi nista ne promice.
Posle toga,zasao bi za sank,zgrabio flasu viskija i zaputio se ka kancelariji gde bih posle nekoliko sati,i par ispijenih boca poceo da lomim sve pred sobom,iznerviran zbog nemoci da ista promenim,ili bih seo na motor i otisao u sirotinjski kraj i prosto zapoceo tucu sa prvim likovima koje vidim,a koje bih smatrao dovoljnim izazovom.

Buduci da ni danas nije bilo drugacije,kada sam se uverio da je u klubu sve u redu i da se na kamerama i dalje ne dogadja nista znacajno ili neobicno,pogledao sam ponovo snimak od te veceri,nadajuci se kao poslednja budala da cu se najzad trgnuti i shvatiti da je sve ovo samo san i da cu se naci pored svoje Prznice.
Naravno,kada me je realnost udarila po sred cela,kao neki matori drkadzija sto bi udario kurvu kurcem po celu,jako i bez osecanja,ustao sam od stola,besno zalupio vratima za sobom i u par dugih koraka se nasao iza sanka,sa flasom Dzonija u rukama.

"Gazda" cuo sam  Borisov glas,bas u momentu kada sam odlucio da se zaputim ka svojoj kancelariji,usput potezuci veliki gutljaj cilibarske tecnosti

Nezainteresovano,okrenuo sam se i izvio obrvu,izazivajuci ga da nastavi.

Bolje bi mu bilo da ima savrsen jebeni razlog za to sto me prekida.

"Gazda...ja...."poceo je nesigurno, vidno zbunjen mojim ponasanjem poslednja dva dana.

Moram priznati,prema osoblju,kao i prema manje-vise svakom zivom bicu koje dise i nalazi se u mom vidokrugu bio sam nista vise do potpuni i zagarantovani seljak,manijak i drkadzija.

Na srecu,zaista me nije boleo kurac sta ljudi koje placam da rade svoj posao misle o meni.

"Ispljuni,Borise"nezainteresovano sam plocedio kroz zube,a potom uzeo dug gutljaj alkohola.

"Imate paket na vasem sto..."naglo se trgao i uplaseno me gledao,sokiran cinjenicom da sam upravo bacio polupraznu flasu viskija na njega,omasivsi svega par centimetara.