Ples sa demonima proslosti(Edited)

Dimitrij

Rekao bih ti toliko stvari, ali
ali svaki put kada udahnem
i konačno smognem snage
shvatim,
više te nije briga.

"Kako mislis ona je trebala biti mrtva pre sedam godina?"zbunjeno gledam Mikaela dok on netremice pilji u ekran na kom je snimak bio pauziran, fokusiran na Lolino unakazeno lice, ne obaziruci se na konstantno sviranje automobila koji zbog nas ne mogu da prođu.

Moje pitanje kao da ga je trglo iz transa u koji je zapao, te me je na trenutak belo pogledao, zatim se nakasljao ne znajuci sta da kaze, da bi na kraju procedio
"Neke stvari su bolje neizrecene gazda" sa jasnom nelagodom u glasu.

"Jebeno mi nećeš sada dati taj izgovor Mikaele, ocigledno znas nesto i neka sam proklet ako ti ne prospem mozak ovog momenta jer krijes informaciju koja nam mozda moze pomoci da je spasimo i otikrijemo koji kurac se desava ovde!" besno sam uzviknuo, mrtav ozbiljan u svojoj pretnji.

Mikael kao da je shvatio o cemu govorim, nekoliko trenutaka me gledajuci kao da trazi potvrdu svojih sumnji, potom se okrenuo nazad u svom sedistu, ubacio u brzinu i ukljucio se u saobracaj, zaputivsi se ka kuci.

        "Da cujem" nezizrazajno sam rekao onog momenta kada smo usetali u polurasturenu kancelariju kuće, sedajući za sto, ne progovorivsi ni reci tokom voznje koja je trajala dobrih deset minuta, u glavi previse besan i zbunjen, pokusavaju citavom ovom ludilu da dam neki smisao.

"Odakle da pocnem..." po prvi put od kako radi za mene, i otkako ga uopste poznajem odugovlacio je Mikael, sa jasnom nelagodom i bolom na licu.

"Predlazem od pocetka" bilo je sve sto sam rekao.

"Pre nekih dvadeset godina, vidite, sluzio sam vojsku i kao mlad oficir bio sam gladan za uspehom koliko i za prolivanjem krvi.Bio sam dosta slican Vama, gazda, zato vas i razumem"zaustio sam da se odvranim ali je samo nastavio" i kao najbolji u svojoj klasi, bilo je prorodno da sam brzo napredovao do svoje pozicije, ali to je bilo vreme posle rata, nasa zemlja se razvijala i vladao je mir, tako da klincu punom snage i adrenalina zaista nije predstavljalo veliku srecu da sano sedi nad knjigom i ide u zamisljene akcije.
Tako, kada smo jednog dana od nadredjenog generala dobili ponudu da dobrovoljno idemo u Srbiju ne bi li pomogli tadasnjim vlastima i narodu da saniraju stetu posle rata na Kosovu i poplava koje su ih zadesile,  i da pomognu i onako vec napacenom narodu, bio sam medju prvima koji su se prijavili, ocekujuci da ce to biti odlican dozivljaj i sigurno bolja akcija nego ova u kasarni.
Da ne mislite pogresno, niko od nas nije ocekivao blud, rasipnistvo i kockanje tamo, sve to smo imali i ovde, ali probati Srpkinje... "nasmejao se kratko, pogleda fokusiranog na jednu tacku na podu, orozivljavajuci ponovo sve" Kako god" pribrao se brzo i nastavio ravnodusno "mene u mobilisali u Nis, ali tokom meseci koji u usledili zbog cina bio sam po citavoj zapadnoj Srbiji. Tamo sam, vremenom, postao jako blizak sa mladom devojkom, Andjelka se zvala, i zaljubio se po prvi put u zivotu. Tako jedne noci saznao sam da je trudna i imao sam citav zivot isplaniran za nas, da podje sa mnom u Rusiju i da se vencamo, kada mi je rekla da je verena za drugog coveka."tuzno se nasmejao ni na trenutak ne skrecuci pogled s poda" Ne mozete ni zamisliti koliko sam bio besan i razocaran kada mi je to rekla, hteo sam da polomim i nju i tog bednika, kada mi je objasnila da to nije njen izbor, da je pristala da se uda za tog momka mnogo pre nego sto je mene upoznala. Ukratko, dogovorili smo se da pobegnemo zajedno ovamo, ali sam ja par dana posle dobio hitan telegram da se vratim u Rusiju, navodno zbog porodicnih problema. Andjelka je razumela i rekla da ce me cekati, a ja sam se trebao vratiti kroz mesec- dva dana, da trazim njenu ruku od njenog oca, ali kada sam dosao kuci primio sam vesti da su mi otac i majka umrli u saobracajnoj nezgodi. Malo je reci da su me vesti sokirale, a uz to ubrzo sam shvatio da moram da brinem i o svojoj mladjoj sestri, ili bi ona u suprotnom bila poslata u sirotiste.
Buduci da to nisam mogao dozvoliti, odmah sam prionuo na papirologiju, ali znate kako to vec ide, sve se oduzilo, i kada sam konacno stao na noge i uspeo da se vratim u Srbiju po svoju zenu i dete, Andjelka je vec bila udata za drugog, sa mojim detetom.
Tokom godina pratio sam ih i stalno primao vesti o njima, ali zbog raznih problema kasnije izgubio sam im traga na jedan period, pa sigurno preko dvanaest godina, da bi saznao posle da je Andjelka mrtva, a devojcica, Lola, izgubljena.
Nakon toga, da ne duzim, postao sam to sto sam, i verovao da je i Lola verovatno umrla kada su mi mnogo godina kasnije, ljudi koji su je pratili u Srbiji poslali umrlicu na kojoj je stajala njena slika i zatvor u kom je brutalno ubijena. "sa suznim ocima mirno je zavrsio pricu, dok sam ja bio nem.