Ples sa demonima proslosti(Edited)

Možda

Taj zid što si podigla oko sebe
da ti niko ne bi prišao...
Ja sam na njemu napisao
da te volim.

"Potpišite ovde" čujem dostavljača kako govori Loli i zamišljam je kako sva ozbiljna potpisuje papir,a potom preuzima pošiljku i ne mogu da se ne nasmejem na to.

Nekim ljudima ozbiljnost nikako ne stoji...

Trenutak tišine,a potom su razmenjeni pozdravi.

Tada čujem tiho zatvaranje vrata,a potom mi u vidokrug ulazi Lola sa velikim buketom ruža koji je skoro čitavu sakriva.

Kada vidi da sam budna,veselo me pozdravi dok pažljivo spušta prelepi buket na noćni stočić.

"Još jedan?"kažem dok se polako pridižem u krevetu,rukama sklanjajući san sa očiju"On nije normalan"

"Prelepo je!"veselo cikne Lola"vidi,ima poruka!"

"Mislila sam da će mu vremenom dosaditi"nasmejem se dok uzimam i otvaram malo pisamce iz buketa

Žao mi je što jutros nisam došao da ti pravim društvo uz crtane filmove,ali se nadam da ćemo večeras to nadoknaditi uz filmski maraton?

D.

Baš kada sam ponovo krenula da iščitavam poruku,Lola mi ju je iznenada istrgnula iz ruke i poput uzbuđenog derišta otrčala u dnevnu sobu.

"Hej!Ne moraš svaku da iščitaš kao da su tebi napisane!"

Od one "nesreće" u Ukrajini kao da se sve okrenulo.

Dimitrij je postao redovan gost u našem stanu,a sa njim bi svaki dan dolazila po jedna crvena ruža ili čitav buket koju bi ostavio pored mog kreveta ukoliko sam spavala ili bi mi je lično dao ako sam budna.

Zapravo,nisam sigurna da mogu i da ga nazovem gostom,pošto sam ubeđena da je više vremena provodio sa nama nego u svojoj kući,ali ono što je zaista važno jeste da smo se mnogo zbližili i tokom tih dugih sati razgovora sam saznala mnogo toga o njemu.

Ali,što sam ga više upoznavala teže mi je bilo da razumem samu sebe.

Kao da mi se čitav život vrteo oko njega.

Što je najgore,bila sam svesna toga.

I nije mi ni malo smetalo.

S druge strane,za ovih nedelju dana,prilično sam se oporavila,i na sreću bila sam sposobna sama da odem u wc i obavim posao,što znači da nema više neprijatnih situacija.

Nažalost,i dalje sam bila delimično vezana za krevet,odnosno brzo sam se umarala ili ako bih bila na nogama neko duže vreme,bol bi se povećao,ali to je bila moja mala tajna.Ono što su Lola i Dimitrij verovali jeste da sam prosto bila previše lenja da ustajem i htela sam da iskoristim dve nedelje strogog mirovanja koliko mi je doktor odredio.

Budući da sam samo boravila u toj jednoj prostoriji,uskoro su se i njih dvoje pomirili sa sudbinom,te smo najviše vremena provodili ovde.Čak su jedan dan i televizor preneli u sobu,jer nije bilo poente da ja ležim u tišini ili da se dovikujemo.

Jedino što nisam volela jeste kuhinja.

Kunem se,bolnička hrana je bila prelepa na spram ovoga.