Ples sa demonima proslosti(Edited)

Udarci

OŠTEĆENI I SLOMLJENI LJUDI SU NAJOPASNIJA VRSTA LJUDI,JER ZNAJU DA CE PREZIVETI I NE RAZMISLJAJU KOLIKU CENU CE PLATITI ZA SVOJ MIR.

Budim se polako,dezorijentisano gledajući oko sebe,pokušavajući da se setim gde sam.
Srce pocinje ubrzano da mi lupa u grudima,dok najzad ne shvatim da se nalazim u staroj teretani,te uz dubok uzdah,zadrzim dah nekoliko sekundi ne bi li se smirila.

Jedan.

Ovde sam jer sam pobegla od Dimitrija.

Dva.

Marko se vratio.

Tri.

Lola je mrtva.

Cetiri.

Marko je kriv za njenu smrt.

Pet.

Ubicu skota.

Sest.

Nadam se da je Dimitrij dobro.

Sedam.

Polako ustajem i prilazim vreći,svesna da ova glupa metoda koju sam jednom videla na internetu nece ni ovaj put upaliti.

Osam.

Koliko je sati?

Bacim pogled na stari sat na kraju dvorane.

04:40
Hah,dobrodošla nazad u pakao,pomislim samozadovoljno.

Naravno da je to vreme.

Devet.

Najzad ispuštam vazduh iz pluća i fokusiram se na vreću.

Imala sam sve.

Udarac.

Porodicu,prijatelje.

Leva,desna,direkt.

Izgubila sam sve u jednoj noći.

Udarac.

Vreća se trese,dok premeštam ravnotežu na desnu nogu,spremajući se za nov udarac.

Izgubila sam sve u jednoj noći zahvaljujući Marku.

Udarac.

I jos jedan.

Direkt.

Izgubila sam i sebe u zavoru.

Udarac.

Ali sam pronašla Lolu.

Udarac.

Koja je sada mrtva,samo jer me je poznavala.

Udarac.

Krvare mi zglobovi i konačno se  malo fizičkom bolu.

Leva.

Leva.

Leva.

Direkt.

Desna.

Cuvaj se Marko,dolazim.

Konačan udarac i vreća uz glasan tresak pada.

Ubiću skota.

Iako bi mozda drugom prilikom bila zadivljena ovolikom snagom,sada,ni malo dirnuta prekoračila sam prosto preko vrece i sa novim formiranim planom u glavi sklanjam ono malo krša sto sam napravila tokom svog boravka ovde i napuštam teretanu,okrenuvsi se jos jedan,poslednji put,samo da se uverim da je sve besprekorno.