Ples sa demonima proslosti(Edited)

Dimitrij

Uvek sve smem.
To nije deo moje taktike.
To je deo mene.

ŠTA SAM JA TO UPRAVO REKAO?

KOJI KURAC,DIMITRIJ?!

Decu!

Kakvu jebenu decu,bre,magarčino jedna!

Besno se probijam kroz gomilu i ulećem u kancelariju,bacajući sve oko sebe.

Kakva deca,kakve pičke materine,jedino dete koje sam video je ono na bilbordu ispred bolnice!

Nema ona zlatnu ćanu,pa da nešto tako izgovoriš!

Bes je potpuno prevladao i uz,sada već životinjski,povik sam počeo da bacam stvari sa radnog stola,ali mi nije dovoljno te grabim stolicu i iz sve snage je bacam na suprotni zid.

Jebote,prvo telefon,a sad ovo?

I sve zbog žene.

Ta pomisao samo još više raspiruje gnev u meni,te prste zabijam u ivice velikog drvenog stola i uz glasne psovke ga obaram

˝Neću biti kao svoj otac!˝

˝Žene su samo prevrtljive drolje koje treba tako i tretirati!˝

˝Žene su prevrtljive...kurve...kurve...kurve...˝kao mantru sam ponavljao sebi u bradu ono što mi je otac uvek govorio kad sam bio mali.

˝Dime,čuo sam...Dimitrij!˝iz transa me je probudio Mikael koji je stajao na vratima,a kada sam se okrenuo,na licu mu je bio ispisan čist teror.

Ko zna kako sam izgledao sad.

Nije da me zabole.

˝Čoveče,jesi li dobro?˝

Nakon par sekundi,uspeo je da se pribere i sada mu se na licu ocrtavao strah,ali i zabrinutost,jer ipak nije bila svakodnevnica da ovako odlepim.Na ovu misao blag osmeh mi se ocrta na licu,a kada mi Mikael pritrči,naglo se odmaknem kako me ne bi dodirnuo,još uvek iznerviran.

Pre nego što uspem sebe da zaustavim,reči mi kreću iz usta˝Koji kurac sa ovom malom,Mikaele!Dva minuta sam pored nje i kažem joj da će mi roditi decu!Jebenu decu!Decu,ej!˝praktično sam vrištao na njega,svestan koliko ludački zvučim˝Nisam je čak ni poljubio,a odvalim tako nešto!Sad ili će me mrzeti ili će bežati od mene čim me vidi!Treće nema!˝shvativši šta sam rekao,bes me i ovog puta obuzeo.

Šutnuvši plakar iz kog sam pre svega par sati izvukao odelo,otkinuo sam vrata,ali se malo smirio.

˝Jebote,ne znam čak ni što ti ovo pričam˝rekao sam sebi u bradu˝sreća pa je ovo mesto izolovno˝

˝Dimitrij...˝počeo je tiho Mikael,kao da se obraća ranjenoj životinji

Nisam ja za ova sranja.

Pre nego što je i počeo,prekinuo sam ga˝Ne,slušaj,pusti ovo,alkohol priča iz mene.Idem da se pozabavim onim cicama što me merkaju celo veče,a ti ujutru budi spreman da ih razvoziš˝u prolazu sam ga potapšao po ramenu i izašao.

Sve će ovo da se reši.

Mikael nije pošao za mnom,ali sam ga video kako izlazi iz kancelarije par minuta posle i odlazi u sobu za nadzor.

Zato sam ga i poštovao.

Nikad ne gura nos u tuđa posla.

Na izlazu sam popravio košulju,nabacio osmeh i bez razmišljanja se zaputio ka separeu gde su bile manekenke.

U prolazu bacam pogled na Maria i njegovo društvo i uverivši se da je sve u redu,krećem u lov.

U roku od nekoliko minuta,njih pet je bilo oko mene,balaveći me po licu i nadrkavajući mi kroz pantalone.