Beznadežni stranac

13. -"Loganov trnovit ljubavni život i gomila ludila"

¤Gurni me na dno reke, i posmatraj kako se davim.

-AB

-13 deo-

¤

Dok ponovo izbacuje dim iz svojih pluća, samouvereno hodam ka toj klupi. Ka toj crnoj dukserici, ka njemu. Sigurna sam da je on, mora biti. Slučajnost? Možda. Ne znam da li trenutno verujem ili ne u te čarobne slučajnosti. Ne znam da li trenutno pojmim šta radim.

Ruku spuštam na mišićavo rame koje prekriva ta crna dukserica i dečko kojie sedi na klupi se okreće. Jarko plavokosi momak, svetlog tena i svetlih očiju koje prelamaju između zelene i plave boje. Usmeri svoj pogled ka meni. Cigareta mu je u desnoj ruci i za oko mi zapadne pirsing na obrvi.

Podigne jednu obrvu jer očigledno nema pojma ko sam.

-"Alis!"-čujem Rajanov glas u pozadini.

Moje razočaranje je ogromno.

-"Izvini, pomešala sam te sa nekim."-promrmljam a on mi nadrndano klimne dok stavlja cigaru između usana.

To nije Beznadežni Stranac. Šašava mala Alis.

Okrećem i kao pokisla idem ka Rajanu zvanom Reju koji u rukama ima šarene ćebiće. Logan i dalje negativno raspoložen čeka hranu dok zuri u ljude koji prolaze. Stanem pored njih i Rajan mi postavi par pitanja o mojoj akciji maločas. Neviđeno me je blam da mu kažem istinu pa mu veoma neprijatno slažem nešto, klasično kako ne bi provalio. Bele laži, samo bele laži.

Niko ne sme da zna za Beznadežnog Stranca. Niko.

Vraćam odbegli pramen kose iza uha i u vidokrug mi uđe široko nasmejani Mateo koji sa ogromnom kutijom korača ka nama. Nešto komentariše, očigledno srećan, ali ga ja ništa ne razumem. Ne obraćam pažnju na njega, ni na doskočice Logana i Reja, jer sve što mi je u glavi je ta crna dukserica, kapuljača i dim.

Taj Beznadežni dvadesettrogodišnji muškarac koji povremeno sedi na klupi, hraneći se nikotinom iz prokletih cigareta.

Pogled mi ponovo pobegn na plavokosog tipa sa pirsingom i mojim telom prođe jeza.

Ovo postaje previše za mene.

-„Da li je ovo mesto dobro?"-Mateo promatra čistinu koju su opkolila stabla drveća. Očigledno je uredno s razlgom, ovo je kao neko kamp mesto ili pak piknik destinacija.

-„Ne, rekao sam ti. Idemo dalje."-Logan nervozno progovori i automatski me podseti na onog namrđenog strumfa koji non-stop baca neku negativnu energiju. Moraću da ga pitam šta se dešava, jer izgleda da momci to ne shvataju ozbiljno već ga samo zezaju. Možda je stvarno povređen i sve što mu treba je podrška.

-„Strpi se Mateo, neće se ohladiti."-Mateo baci neki sarkastični komentar Rajanu koji ponovo pametuje a ja nastavljam da hodam. Nosim sokove, jer očigledno neću piti pivo, a i osećala sam se potpuno beskorisno.

Moj pogled je više nego usmeren ka stazi. Ne želim da padnem, ima dosta izbočina, odvratnih kamenčuga i nećete mi verovati, blatnjavih rupa i bara koje samo čekaju smotanu osobu poput mene. Obazriva sam, očigledno i dobro pazim gde gazim. Iskreno, ne radujem se ni susretu sa zmijama. Nisam neki veliki ljubitelj istih.

-„Pazi granu!"-Rajan vikne da bi upozorio Matea i mene jer očigledno zaostajemo iza namćora i pametnjakovića. Koji je Mateov nadimak?

-„Imaju oči."-Logan dobaci glup komentar i ja automatski prevrnem očima. Počinje da me nervira.