Beznadežni stranac

28.-"Jednorog i ožiljci"

Uđi u moj zaborav.

¤

Sa levog stopala svoju ravnotežu prebacujem na desno dok polako đuskam uz miran početak predivne pesme sa raida.

Nisam ni blizu Pariza, ali... Ali ovap esma je izuzetna. Na mnogo načina.

Kada se oglasi mikrotalasna ne prestajem da drmam ramenima, podižem se na prste kako bih dohvatila i vadim dve šolje iz mikrotalasne.

Usivuše sam niska za Nejtanovu kuhinju. Mikrotalasna mu je na frižideru i to ne mogu da prebolim. Osmehnem se dok razmišljam o rečima pesme i spustivši tople šolje na kuhinjski pult počinjem da đuskam više provlačeći prste kroz svoju kosu.

Osmehujem se kada osetim dve snažne ruke oko mog struka, vuku me unazad. A ja padam prepuštajući mu se uz potpuno poverenje.

-"Nisam imao pojma da voliš da đuskaš."-šapuće mi na uvo, njegov dah mi greje vrat.

-"Hmmm..."-pesma se završava i počinje druga, a ja se okrećem ka njemu.-"Probudila sam te?"-on odmahuje glavom.

-"Stefan me je zvao."-tek tada shvatim da on uopšte nema majicu. Primećujem ožiljak na levoj strani vrata, ali je gotovo neprimetan. Kako ga ranije nisam primetila?

-"Nešto nije uredu?"-srce mi preskoči par otkucaja a ruke polako počinju da da mi se tresu.

-"Ne, Cvetiću, sve je uredu. Zvao me je da se izvini što je otišao onako..."-klimnem glaovm.

-"Stvarno je rano otišao... Bilo je tek dva."-kažem dok ga grlim. Njegove oči kao da mi nešto govore, nekim jezikom koji ne razumem. Osmehnem se spontano pre no što progovorim neku kliše glupost.-"Nova Godina, nove prilike i više zabave, zar ne?"

-"Oh, Alis."-osmehne se.

-"Spremila sam topli čokoladu..."-okrećem se ka pultu posmatrajući dve svetlo plave šolje.-"Nisam znala da li želiš kafu ili toplu čokoladu pa sam odabrala da igram na sigurno..."-on se zasmeje i priđe pultu samnom kako bi probao napitak.

-"Pravi si ekspert, Cvetiću."

-"Zašto me zoveš tako?"-zajaučem a onda prevrnem očima.-"Ali naravno da da, mislim, ono za eksperta si skroz upravu..."-podiže me na pult, tako da sedim pored šolja.

-"Zašto te zovem tako?"

-"Da, zašto?"-njegove misteriozne oči kao da me podsećaju na neki trenutak koji sam očigledno zaboravila. Veoma tiho mi šapne nešto na uho a onda svega par trenutaka kasnije počinje da me ljubi.