Beznadežni stranac

1.-"Maštarije i šta sve ne" -

Želim unapred da se zahvalim svima koji mi pružaju šansu. Hvala vam.

Ostavite bilo kakav vid podrške❤️

1.

Pogledam u ogromni izlog pred sobom. Ugledam nasmejano, meni dobro poznato lice i kao da mi neka sreća zaigra u stomaku. U jednoj ruci drži telefon blago prislonjen na uho i pažljivo sluša šta joj osoba sa druge linije priča. Njen osmeh je prosto neprocenjiv. Nasmešim se blago i samouvereno krenem ka vratima, toliko samouvereno da je providno da to radim skoro svaki dan. Moj hod i način na koji otvaram vrata ovog mesta tvrdoglavo su prešli u rutinu koju ne želim da ispustim iz svojih šaka.

Prišla sam šanku kako bih naručila njihov izvandredni specijalitet i dala Amber malo vremena da završi razgovor. Za šankom kao i obično stojala je Nikki. Njena svetla  lepo sređena kosa bila je prebačena iza ramena a njena kecelja joj je kao i uvek stajala perfektno.

-„Hej, Nikki. Može jedna topla čokolada sa šlagom?"-pitam je a ona podigne glavu.

-„Da, naravno Ali, stiže odmah."-nasmeši se i okrene se kako bi je napravila.

-„Kod Amber sam."-kažem joj a ona mi rukom mahne kako bi mi poručila da je to već znala. Nikki je izuzetno fina i dobra devojka, sama sebi plaća studije što ja smatram izuzetno hrabrim i rizičnim potezom. Divim joj se. Ona je devojka za primer. Ona je kao ona alfa ženka ovde, jaka i hrabra. Stvarno zaslužuje mnogo više.

Okrenem se na petama i uputim se ka stolu nameštenom podalje od zvučnika sa kojih se pušta lagana i opuštajuća muzika uz koju možete zamisliti sebe u raju. Amber i dalje sedi tu, ali ovog puta nervozno kuca poruke dok mrmlja nešto sebi u bradu. Nosi belu usku majičicu na kratke rukave i krzneni prsluk preko toga. Podigne pogled ka vratima kafića a zatim pogledom pređe preko lokala. Kada me ugleda široko se nasmeje a zatim prevrne očima.

-„Ne mogu da verujem da kasniš!"-u njenom glasu mogu da prepoznam sreću i odmah prepoznajem njenu laku glumu veselog tona.

-„Pričala si telefonom, nisam želela da te prekidam."-kažem joj dok skidam jaknu. Poljubim je u obraz i sednem preko puta nje.-„Naručila sam toplu čokoladu."-osmehne se i klimne jer je već pretpostavila.

-„Očekivano."-kaže i nasmeši se. Spusti telefon i pogleda me.

-„Izgledaš ljuto i razočarano. Ne sviđa mi se to, šta se desilo?"-upita me ozbiljnim tonom. Istina je da možda izgledam očajno zbog susreta sa dečkom bez nade ali ne planiram da joj to kažem jer skreće temu sa sebe.

-„Da, pa mama radi do kasno."-kažem joj na šta ona prevrne očima.-„Šta je sa tobom?"-pitam je i u tom trenutku dolazi Nikki sa poslužavnikom u ruci. Spušta šolju sa tacnom na sto i nasmeši nam se.

-„Uživajte."-primetim da ispred Amber već stoji kafa i dopacim Nikki- hvala- dok se udaljava od stola kako bi nam dala privatnost.

-„Ja... Usrala sam stvar."-kaže i spusti glavu. Očito joj treba malo vremena da izgovori sranje situaciju u koju je dovela sebe ili mene. Njen pogled se spusti na njene ruke koje su mirno spuštene na njenom krilu. Mogu primetiti kako nervozno vrti prste dok skuplja snagu da izgovori to, šta god to bilo.

Za divno čudo u lokalu nema puno ljudi. Najbliže našem stolu sede dva momka. Jedan gasi cigaretu u pepeljari a drugi uzima gutljaj piva. Nedaleko od nas sede mlađi dečko i starija žena i razgovaraju dok lagano uživaju u jednoj od brojnih torti koje Finov kafić nudi. Za šankom sedi par osoba, okrenuto leđima dok verovatno kušaju alkohol pre termina za čestito opijanje. Čoveče, mladost je tako preopterećena raznim budalaštinama.