Beznadežni stranac

12. -"Provalnici"

Vaše laži Vam samostalno gule maske sa tih poganih lica. Vaša dela, dokazuju vašu bezdušnost.

-AB

¤

Nakon škole sam se prošetala gradom, odugovlačila sam put do kuće. Razmišljala sam o nelogičnim glupostima i svakakvim sitnicama koje me muče. Svratila sam u jednu inače veoma uspešnu i dobru poslastičarnicu. Bila sam gladna kao vuk, i sve što sam želela je bio šećer. Nažalost, uzevši taj čokoladni kolač, uzela sam užegao osećaj u želudcu. Neki osećaj mi je govorio da je kolač ipak bio loš, ali sam tu misao gurala dalje od sebe zadovoljna činjenicom da više nisam toliko gladna.

Otišla sam na obalu reke. Moja klupa je bila prazna pa sam nekoliko minuta sedela u potpunoj tišini. Stranac nije bio tamo, niti sam primetila da je dolazio.

Činjenica da ne znam njegovo ime me ubija, peče me oko srca i šteti mojoj mašti. Ne znam kako se taj muškarac zove, ali znam koliko ima godina.

Crv sumnje me izjeda, jer zašto bi neko krio svoje ime?

Nisam tamo sedela dugo. Jer u trenu kada sam osetila da mi postaje neprijatno, da me ta tišina guši i da bih volela da se on pojavi i razmeni par reči samnom ustala sam i uputila se ka svojoj kući.

Mama je spavala čvrstim snom. Vratila se kasno jutros i bila je premorena da funkcioniše tokom dana. Razumem je. Radi noćne smene i nimalo joj ne prijaju. Ne dopada mi se to. Volela bih da možemo da doručkujemo, ručamo zajedno. Da odgledamo neki zanimljiv film ili se prošetamo. Ali, ona ne postiže sve to. Ne može da uživa u svom životu jer je isuviše zauzeta svojim poslom. Jurenjem karijere.

Svetla tačka dana su bili sati provedeni u lepo osvetljenom Finnovom kafiću. Nejtan je bio duhovit i šarmantan. Raspoložen. Pričao je o nekoj komediji dok je ispijao svoju toplu čokoladu. A onda je počeo da me ispituje. Gospode, postavio mi je hiljadu pitanja u svega pet minuta. Još više me plaši činjenica da je nakon svih tih brojnih postavljenih pitanja zainteresovano gledao u mene, čekajući odgovore. To uplaši čoveka...

-"Pa, reci mi, koji ti je omiljeni film?"-iskrivio je glavu malo.

-"Ne znam koji, nemoj to da me pitaš. Ne mogu da se odlučim!"-počešala sam se po nosu dok sam pokušavala da ga slažem. Moj omiljeni film njemu će biti čista smejurija, nema teorije da mu kažem!

-"A serija? Gledaš serije, zar ne?"-nastavljao je da me ispituje.

-"Da, gledam serije."-osmehnuo se, kao da je pogodio u centar table za pikado. Prevrnula sam očima.

-"Zašto je to toliko bitno?"-slegnuo je ramenima okrenuvši se ka šanku.-"Danas ne radi ona, pitala sam Fina."-prokomentarišem.

-"Hm?"-podigne glavu ka meni i ja mu se slabašno osmehnem.

-"Nikki."-uvedem ga u priču. Zeza me.

-"Misliš na zgodnu šankerku?"

-"Mislim da je nepristojno da je tako zoveš."-on prevrne očima ali se ipak osmehne. Njegovi savršeni zubi mi zapadnu za oko ali odlučim da i dalje ignorišem činjenicu da ima predivan osmeh. A i njegove oči su zaista predivne. Hm...

-"To je kompliment."

-"Ali je površan. Ona je zaista divna osoba."

-"Znači, veruje u jednoroge?"-nabora čelo i sada sam ja ta koja prevrće očima.