Beznadežni stranac

11. -"Vidimo se, Cvetiću."

U slučaju da vam se ova priča dopada, ostavite Vote i podelite je s prijateljima! :) Uživajte!

*

Ljudi lažu, to je neizostavni deo njih. Na nama je da se nadamo da ćemo biti pošteđeni, makar od strane ljudi koji nas vole i koje volimo.

-AB

*

Da budem brutalno iskrena, ovo mi nije bila prva žurka u životu. Da budem još iskrenija? Ta žurka, bila je dosadni kliše vikend koji se uglavnom viđao kod ljudi koji su prosto želeli da se istaknu na određen način, zauzmu određen položaj i sebi obezbede mesto za stolom popularnih.

To je deža vu srednje škole. Gomila normalnih, vrednih ljudi na odvratne načine pokušava da se dopadne privilegovanoj manjini koja jedva čeka da ih još grublje gurne na dno. Jadno, zar ne?

Ali, žurke nisu vredele ništa. Tinedjžeri su uglavnom otpadali, i otvarali nova mesta ljudima čije vreme tek dolazi.

U vreme kada sam se družila sa Dilajlom, bilo je i više nego očigledno da sam pozvana na žurku, samo jer smo prijateljice. Ona je bila moja magična karta do stola popularnih, ona me je upoznala sa svima.

Ona me je stvorila, ona može i da me uništi. Često bi govorila to, kroz šalu- mislila sam- ali vremenom se ispostavilo da je u svom rokovniku štreberski obeležila datum. Dan kog ću ja potpuno propasti.

I verujte mi, i da sam pokušala, ne bi me spasila ni vrhunska žurka.

-

Njegov pogled preleti preko mase koja je u transu dok muzika trešti iz ogromnih zvučnika. Kada smo dolazili, opazila sam adresu i primetila sam da smo u pomalo buržujskom kraju koji odiše nekim visokim nivoom. Nejtan je posmatrao sve njih, koji su pokušavali da igraju tako ošamućeni a ja sam sa druge strane, posmatrala njega. Tamo smirenog, tihog.Neobičnog.

Dok smo dolazili, rekao je samo par reči. Tačnije, morala bih da ispravim svoju tvrdnju. Pričao je više nego inače. Ali, to su bile neke potpuno beznačajne stvari. Rekao mi je da mu je omiljena boja crna, ali da je do skoro veoma voleo plavu. Najviše voli akcione filmove i potajno čita misterije. Otkrio mi je neke zanimljive detalje koji i nisu toliko očigledni na prvi pogled. Ali, par trenutaka nakog izgovaranja sve je imalo smisla. On ipak nije kao ostali. Razlikuje se, po nečemu za šta ni smaa ne znam o čemu je reč.

Dok je on govorio o sebi i o njegovim simpatijama prema svakodnevnim stvarima, ja nisam nešto preterano izlagala svoje mišljenje. Začudio me je njegov pristup, i mislim da sam želela da potraje to njegovo tvrdoglavo komentarisanje gluposti. Bio je toliko spontan da sam u tom trenu to shvatila veoma slatkim gestom. Nikada nisam mogla ni da pomislim da se misteriozni Nejtan u slobodno vreme bavi blebetanjem. Zakikotala sam se na samu pomisao toga.

-„Želiš nešto da popiješ?"-pitao me je. Njegov glas je uporno pokušavao da nadglasa muziku koja je odzvanjala luksuznim dnevnim boravkom ove predivne kuće. Ova prostorija je odisala novcem. Na visokim čistim zidovima nalazile su se umetničke slike koje su dakako izgledale kao da koštaju čitvo bogatstvo. Drvenarija, lusteri, sve.

-„Ne bih volela da te ponovo deportujem do kuće..."-rekla sam sa blagim smeškom, koji je ustvari trebao da oslikava ironiju koju sam koristila. Mnogi ljudi ne razumeju moj humor.