Bez daha

#12

·Okrenula sam se.
Ja:Budalo jedna,trebalo bi da kucaš prvo!
·Brzo sam obukla mantil i vezala ga.Smejao se.
Ja:Budalo jedna..
A:Nemoj tako..
Ja:Šta hoćeš?
·Približavao mi se.Dok sam se izmicala on se smejao.
A:Neću te pojesto,što beziš?
Ja:Aco molim te ostavi me na miru!
A:Ne mogu.
·Udarila sam ledjima o zid što je bio znak da dalje ne mogu.Bili smo vrlo blizu.
Ja:Pusti me!
A:A što si ti takva prema meni?
Ja:Ja volim Filipa.
A:Pa to ne znači da treba tako da se ponašaš prema meni.
Ja:Znači,zato što me non stop pratiš i juriš za mnom, rekla sam ti da ne želim da budem sa tobom!
A:A ono što si me poljubila?
Ja:Bila sam pijana, nisam znala šta radim!
A:Lažeš!
·Krenuo je da me poljubi,ali sam okrenula glavu.Uhvatio me je oko struka i skroz pribio uz njegovo telo.
Ja:Pusti me Aco,boli me! Skloni ruke!
·Samo se smejao,nije obraćao pažnju sta mu govorim.Bilo mu je smesno sto ne mogu da se izvučem.
Ja:Aco pusti..
·Prekinuo me je poljupcem, koji nisam očekivala.Ušao je Filip,kada nas je video,izašao je.
Ja:Pusti me!Debilu jedan!
·Smejao se,zatim me pustio, odjurila sam za Filipom.
Ja:Filipe!FILIPEE STANII!
F:ŠTA JE?!Kažeš kako sam ti nedostajao a ljubiš se sa drugim.
·Udarila sam mu šamar.
Ja:Kako možeš to da kažeš?!
Napao me je,nisam mogla da se izvučem!On je lud! Znaš koliko puta me je pitao da budemo zajedno,ali ja to nisam htela,jer sam čekala tebe!
·Uhvatio me je snažno za obraze i poljubio.
F:Izvini.
·Prošaputao je.
Ja:Izvini ti što sam te udarila..
F:Ajmo da jedemo negde..
Crkavam!
Ja:I jaa!
·Otišli smo u sobu da se spremimo.Krenula sam do Dijane.
Ja:E..jel mogu?
D:Naravno!
Ja:Šta ti je?
D:Hm..ma ništa oterala sam Aca.Kako ga nije sramota!
Ja:Ma pusti ga!Nego..jesmo mi uredu?
D:Daa!Zašto ne bi bile?
Ja:Ajde,spremi se idemo negde.
D:A gdee?
Ja:Da jedemo,mi crkavamo od gladi!
D:Ajde ajde..
·
·Stigli smo u jedan restoran.
Prišao nam je neki Filipov drug.
F:E Miloše!
M:Gde si brate!Nema te čoveče dve godine!
F:Šta ima otkud ti ovde?
M:Sa nekim društvom..
F:Uf zaboravio sam,ovo je moja devojka Jelena,a ovo je njena rodjaka Dijana.
M:A ček ček...Jelena..ona drugarica jel?
F:Da da to je ta!
M:Drago mi je devojke.Da samo znas koliko te ovaj momak voli!!!
·Nasmejala sam se.
F:Sedi.
M:Neka..ovaj idem sad,pa ćemo se sutra videti.
·Dok je odlazio ka svom stolu primetila sam da je Dijana bacila oko na njega.
~Par dana kasnije~
·Vratili smo se u Beograd, Dijana izlazi sa Milosem. Filip i ja se spremamo za izlazak.
F:Uf!Jedina stvar koja mi se kod tebe ne svidja je to što se dugo spremaš!
Ja:Pa šta ću moram da izgledam lepo!
F:Izgledaš ti lepo i bez te šminke i ostalih stvari...
Ja:Ih sad...Al dobro hvala ti!
·Izašli smo.
F:Kada dolaze tvoji?
Ja:Trebalo bi sutra.Što?
F:Ma onako,nisam ih odavno video!
Ja:Veruj mi ni ja!Non stop putuju!
F:Pa dobro..Bitno je da su sad na odmoru.
Ja:To da.Gde idemo?
F:Idemo u jedan kafić..pa ćemo videti dalje gde ćemo..
Ja:Joj al je hladno!
F:Ma bitno da si ti meni lepa!
Šta ima veze što je hladno!
Ja:Marš!
·Nasmejao se.
Ja:Što si bezobrazan!A što me zezaš?
F:A šta ću kad volim!
·Narednih pet minuta sam ćutala.
F:Jesi li ljuta?
Ja:Da!
·Povukao me je za ruku,pa sam mu pala u zagrljaj.
F:Dodji da te ugrejem!