Bez daha

#8

Ja:Šta hoćeš ti od mene?
·Prišao mi je I pogledao me pravo u oči,zatim se nasmejao.
A:Rekao sam šta hoću.
Ja:I ja sam tebi rekla šta sam imala..ne znam zašto me pratiš.
A:Nećeš da se upoznamo.. malo bolje?
Ja:Necu!
·Čudno sam se osećala kada sam mu to rekla.Možda sam želela da ga upoznam? Filipu sam mnogo potrebnija a I dosta smo se zbližili.
A:A zašto?
Ja:Ne tiče te se!
A:Nemoj srce tako da pričaš sa mnom!
·Nasmejao se.Ma pijan je ni ne zna šta priča,krenula sam da udjem u kuću,ignorisala sam ga..ali me je zaustavio.
A:Ne idi..(smejao se)A mene ne zoveš unutra?
Ja:Ostavi me na miru! Zvaću policiju!
A:Uuu sav sam se naježio, mnogo se plašim!Daj ne zezaj se..
Ja:PUSTI MEE!
·Dečko koji je ziveo preko puta nas je izašao,pošto me je čuo.
I:Je li sve uredu Jelena?
Ja:Igore,zovi policiju!
A:Uu šta ću sad?!
I:Ajde bre ostavi devojku ma miru!
A:Hu hu ko mi kaže?
·Igor ga je povukao za kragnu od jakne I gurnuo ga.
I:Gubi se!
A:Ne želim da prljam ruke.. razgovaraćemo mi još!
Ja:Naravno!
·Seo je na motor I otišao.
I:Ko ti je bre ovaj?
Ja:Duga priča...vidiš da je pijan!
I:Idem,budala me probudila!
Ja:Hvala ti!I izvini..
I:Ma ništa...ne daj Bože ako zatreba I drugi put!
·Nasmejali smo se oboje.
·Ulazim,pripremam kupku. Iscrpljena sam!
Nakon tuširanja se bacam na krevet,a u mislima mi Filip.Zvoni mi telefon. Nepoznat broj.
Ja:Halo?
·Čujem kako neko plače.
Ja:Ko je to?
J:Ovde Jasna,Filipova majka.
Ja:Šta se dešava,zašto plačete?!
J:Filip...
Ja:Šta se desilo sa Filipom?
J:Popio je neke tablete za spavanje,ali su sve prosute I ne mogu da ga probudim!Mislim da je...
·Zanemela sam!Krenule su mi suze,brzo se oblačim I sedam u auto.Za par minuta sam kod njih.Ulazim na vrata.
Ja:Gde je?
J:Tu...u sobi..
Ja:Zovite hitnu!Filipe!
FILIPEE!NE RADI MI OVO MOLIM TE! BUDI SE LJUBAVI,NEMOJ ME OSTAVLJATI!
·
·Nakon nekoliko minuta stižemo u bolnicu,doktori ga vode u operacionu salu. Ubrzo izlazi jedan..
D:Žao mi je..ali..
Ja:Ja...ne mogu..
·Osećala sam bol,kao da mi je neko zabio nož u stomak! Nisam mogla da dišem. Zašto je to uradio?Zašto je oduzeo sebi život?!Bože...ja ne mogu ovo da izdržim!
Vrištala sam od bola! Ne verujem šta mi se dešava!
Ušla sam kod njega..gledam ga I ne verujem,suze liju niz moje obraze!Začula sam škripu vrata.
L:Jeko!
Ja:Molim?
L:Grom te spalio!Uplašila si me,znaš odkad te zovem,a ti se ne javljas!
Ja:Gde je Filip?!
L:Pa sigurno u krevetu! Da li je moguće da si zaspala u kadi?
Ja:Uuuh!Znači to je bio samo san..
L:Šta?
Ja:Sanjala sam kako se Filip ubio.
L:Pu daleko bilo!Ajde tuširaj se pa da spavaš!Ostaću kod tebe.
Ja:Okej..
~Tri godine kasnije~
·Dosta toga se izdešavalo.. da ne znam odakle da krenem!Filip je na neko vreme otišao u Užice  kod rodjaka,pokušava da nastavi dalje,posle svega sa ocem..
Znala sam da ovo izmedju nas neće ići.Ja sam krenula dalje,upisala sam fakultet. Izašla sam sa Acom,nije loš dečko,ali je počeo da mi nedostaje Filip.Ne znam zašto se ovako osećam! Ja sam bila protiv te veze,a na neki način mi fali..I kao drug I kao dečko.Nismo se ni čuli, tako da ništa ne znam. Lora je otišla na more sa Ivanom.
Ja nisam bila raspoložena da idem,posle svega ovoga..
U posetu mi je došla rodjaka Dijana iz Smedereva,pa smo krenule u grad.Obukla sam belu majicu,crne pantalone I crne stikle,Dijana je obukla plavu suknjicu I beo top.
Ja:Mama!Idemo mi.
M:Važi,nemojte dugo molim vas!
D:Ne brini se tetka!!
·Obe smo se nasmejale I izašle.Nakon pet minuta vožnje,stižemo u klub.Stale smo kod našeg stola i naručile piće.
Posmatrale smo momke, a onda nam je prišao Saša.
S:Jeko!
Ja:Ee Sale bre nema te nigde!Da vas upoznam,ovo je moja rodjaka Dijana,Dijana ovo je Saša,moj drug Iz srednje...
D:Drago mi je!
·Zavrtelo mi se u glavi,pa sam izasla na svež vazduh.
Zaustavlja se motor ispred mene.
A:E mala,jesi za vožnju?
·Dodao mi je kacigu,sela sam na motor I zagrlila ga oko struka.Vozili smo se dugoo,a onda smo se zaustavili...iskreno ni ne znam gde smo!Otkucala sam poruku Saši da pravi društvo Dijani dok se ne vratim.
A:Izgleda da te ja uvek izvlačim iz kluba!(nasmejao se)
Ja:Zapravo,uvek me pokupiš ispred njega.